Србија на Летњим олимпијским играма 1912.
Историјске су околности учиниле да су атлетичари Србије, најдуже од свих других у Југославије повезани са светским олимпијским покретом, такорећи од његовог почетка. Самим постојањем Краљевине Србије као државе током 19. и почетком 20. века створени су услови за рано јављање атлетике као организованог спорта, па и прикључивање међународној атлетици. У првом раздобљу олимпијског развитка, од Олимпијских игара 1896. до Првог светског рата од свих југословенски република само са Србија и Црна Гора имале самосталну државност и зато су спортисти Србије имали могућност да учествују на Олимпијским играма под својом заставом. Олимпијска историја Србије почиње 1912. године. На Петим Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму учествовали су и спортисти Краљевине Србије. На састанку Међународног олимпијског комитета (МОК) Краљевина Србија је примљена у чланство, а за члана изабран је Светомир Ђукић. Екипу Краљевине Србије чинила су два атлетичара, обојица из Београда. У трци на 100 m такмичио се Душан Милошевић, бивши фудбалер БСК-а. Други представник у Стокхолму био је Драгутин Томашевић који се такмичио у маратону. Резултати
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |