Тко пјева зло не мисли
Тко пјева зло не мисли је хрватски филм снимљен 1970. године у режији и по сценарију Крешимира Голика.[1] Поднаслов филма је „љубавна комедија са певањем”, а структуриран је у облику колажног дневника. Одликују га функционалистички визуелни дизајн и аутентична костимографија и сценографија.[2] Снимљен је према новели хрватског писца Вјекослава Мајера из 1942. године Дневник малог Перице.[3] По избору Друштва хрватских филмских критичара, филм Тко пјева, зло не мисли проглашен је најбољим, а уједно и најпопуларнијим хрватским филмом свих времена.[2] Приказивао се у Аустралији, Израелу, Чехословачкој, ДР Немачкој, Пољској, Мађарској, Румунији, Бугарској, Финској, Совјетском Савезу.[4] Као својеврсни наставак филма 2021.[5] године снимљена је серија Дневник великог Перице, која је на 27. Сарајевском филмском фестивалу освојила награду Срце Сарајева за најбољу комедију.[6] Године 2024. снимљена је и премијерно емитована друга сезона ове серије.[7] РадњаГлавна радња филма одвија се у горњоградском стану породице Шафранек, у њихову дворишту, Самобору и Максимиру. Деветогодишњи Перица пише дневник надајући се да ће га за хиљаду година пронаћи научници и да ће постати важно историјско сведочанство. У њему он потанко описује догађаје који су се догодили у недељи дана током летњег распуста.[1][2] Почетком друге половине тридесетих година двадесетог века у Загребу , млада и привлачна госпођа Ана Шафранек осећа да вене у браку са својим много старијим мужем Фрањом. Приликом излета у Самобор, свиди јој се елегантни господин Фулир, који јој ускоро долази у посету и изјави јој љубав. Истовремено, у Фулира се загледала Анина старија сестра Мина, неугледна уседелица. Фрањо се досети да било згодно оженити Фулира за Мину, што се нимало не свиди Ани. Сведок тих љубавно-породичних перипетија је мали Перица, син Шафранекових.[4] Улоге
Награде
Извори
Спољашње везе
|