Трново (Источно Сарајево)

Трново
Трново;
	Православна црква у центру Трнова
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Источно Сарајево
Општина	Трново (Источно Сарајево)
Становништво
— 2013.	956
Географске карактеристике
Координате	43° 39′ 56″ С; 18° 26′ 47″ И / 43.66558° С; 18.44643° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	820 m
	Трново Трново на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	71220
Позивни број	057
Веб-сајт	www.trnovo-rs.com

Трново је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Једна је од шест општина града Источно Сарајево. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.^[1]

Географија

Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница.

Историја

Митрополит Дабробосански Георгије Николајевић је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала.

Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.^[2] Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.^[3] Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године.

20. век

За време Првог свјетског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог свјетског рата Нијемци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом комунистичком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела Удба, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.^[4] Трново је током рата у БиХ, баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.^[5]

Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након Дејтонског споразума.

Спорт

Трново је сједиште фудбалског клуба Жељезница.

Становништво

Састав становништва – насељено мјесто Трново
	2013.^[6]	1991.	1981.^[7]	1971.^[8]
Укупно	956 (100,0%)	2 099 (100,0%)	1 403 (100,0%)	765 (100,0%)
Срби	705 (73,74%)	939 (44,74%)	737 (52,53%)	506 (66,14%)
Бошњаци	234 (24,48%)	1 078 (51,36%)¹	552 (39,34%)¹	233 (30,46%)¹
Хрвати	7 (0,732%)	14 (0,667%)	8 (0,570%)	17 (2,222%)
Црногорци	3 (0,314%)	–	13 (0,927%)	7 (0,915%)
Муслимани	2 (0,209%)	–	–	–
Неизјашњени	2 (0,209%)	–	–	–
Југословени	1 (0,105%)	46 (2,192%)	91 (6,486%)	1 (0,131%)
Непознато	1 (0,105%)	–	–	–
Остали	1 (0,105%)	22 (1,048%)	2 (0,143%)	–
Словенци	–	–	–	1 (0,131%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

Напомене

Референце

^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 1. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013.
^ "Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године
^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.
^ „Црквена општина Трново - Српска православна црква”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019.
^ Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)
^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015.

Литература

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе

[прелимрс-1] „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 1. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013.

[2] "Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године

[3] "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.

[4] „Црквена општина Трново - Српска православна црква”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019.

[5] Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)

[popis2013-6] „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_SFR_Jugoslavije_1981.-7] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_SFR_Jugoslavije_1971.-8] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]