|
Универзитет у Сарајеву
Универзитет у Сарајеву је државни универзитет који се налази у Сарајеву. Највећи је и најстарији универзитет у Босни и Херцеговини, пратећи своје првобитно порекло од 1537. године као исламска медреса.[2] Током рата у Босни и Херцеговини, Срби га напуштају и оснивају сопствени Универзитет у Источном Сарајеву. Са 20 факултета, три академије и три теолошка факултета, као и са 22.147 уписаних студената од 2022. године, сврстава се међу највеће универзитете на Балкану по броју уписаних. Од оснивања 1949. године, укупно 122.000 студената стекло је дипломе првоступника, 3.891 магистрирао и 2.284 докторирао у 45 различитих области.[3] Данас се сматра најпрестижнијим универзитетом у Босни и Херцеговини и запошљава више од хиљаду професора.[4] Историја Претходник Универзитета у Сарајеву је био османски институт за високо образовање који је датирао из 16. века. Називао се Османска медреса у Сарајеву и био је верска школа наставе исламског права, призната од стране универзитета у оквиру Османског царства и исламског света. У средњем веку су постојале само ове врсте образовних институција у Европи. Због релативне стагнације Босне под каснијом османском владавином, Медреса у Сарајеву је изгубила свој статус крајем 19. века под утицајем Аустроуграске. Модерна историја Универзитета у Сарајеву је почела са стварањем првих секуларних факултета пре Другог светског рата, као и током рата. Медицински факултет је поново отворен 1946. године, а 1948. факултети пољопривреде и шумарства су обновљени. У 1949. години технолошки факултет је отворен. Са отварањем Филозофског факултета (1950) и Економског факултета (1952) почетна фаза стварања Универзитета у Сарајеву је завршена. Друга фаза развоја (1955—69) карактерише афирмацију универзитета и отварање нових високошколских установа. Још један значајан успех је организација и почетак постдипломских студија на универзитету. Трећа фаза (1970—82) дефинисана је институцијама високог образовања, које су отворене на универзитету, научном промоцијом универзитета и његових ангажовања и напртка на међународном академском плану. Универзитет је допринео директно и индиректно стварању нових универзитета у Бања Луци, Мостару и Тузли. Четврта фаза (1982—92) окарактерисана је поделом научне делатности универзитета и формирањем научно-истраживачких институција ван ње. То је донело значајну штету Универзитету у Сарајеву, јер је повезаност универзитетског образовања и научног истраживања била у опасности. То је довело до смањења квалитета образовања и технолошке стагнације универзитета. Неконтролисани пријем великог броја студената је довео до знатно ниже ефикасности студија и хипер-производње особља у неким сферама образовања. Пета фаза (1992—95) била је обележена уништењем постројења и опреме универзитета, изазване Ратом у Босни и Херцеговини и опсадом Сарајева. Почетком 1996. године Универзитет у Сарајеву је ушао у фазу послератне физичке и академске обнове и реконструкције. Физичка обнова је усмерена на реконструкцију и обнову порушених објеката, замену уништене образовне и научне опреме и реновирање студентских домова. Значајни резултати су постигнути на овом пољу и услови за побољшање квалитета стурдирања су формирани у одређеним областима. Међутим, без обзира на бројне реконструкционе пројекте, Универзитет у Сарајеву до сада није достигао пуни предратни потенцијал. Квалитет и број студентских домова и даље знатно испод потребног, а пошто би услови за рад могали да буду много бољи, наставника, такође, није довољно. Поред тога, рат је изазвао раскол, чак и међу научницима и многи који су радили на универзитету пре рата нису наставили да раде после. Процес обнове и реконструкције универзитета је подржан од стране Европске асоцијације универзитета, Савета Европе, Европске Унија , као и низа међународних организација и институција укључених у сфери високог образовања. Универзитета у Сарајеву се удружио са више од 120 универзитета у Европи, САД, Канади и на Блиском истоку. [5] Организација   У састав универзитета улази 31 установа, све подељене на 6 академских група, и још низ других програма:
Повезани чланови:
Ректори
Познати алумни
Познати професори и истраживачи
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||
