Уљашица
Уљашица, понекад звана и уљана птица, уљоптица или гуачаро (лат. Steatornis caripensis), једини је припадник породице Steatornithidae и подреда Steatornithes. У сродству је са великом групом легњева, али је толико посебна по анатомији, екологији и понашању да је сврстана у засебну породицу. Недавна истраживања предлажу да се сврста чак у засебан ред (који још нема назива).[2] ОписУљашица је птица дужине око 50 центиметара, крила дужине око 91 центиметар, широког репа, малених ногу и снажног кљуна који изгледа као јастребов. Перје је смеђе боје са белим пегама које су највећe на покровном и секундарном летном перју. Мужјак је незнатно тамнији од женке. Ова ноћна врста је јединствена јер је једина ноћна птица која се храни воћем и јер је то воћe уљаних палми. Просечна маса јој је 380 до 430 грама, али птићи могу бити и упола тежи. Гнезди се на "полицама" у пећинама у великим колонијама са више од 50 парова и гради гнездо од исповраћаног семења воћа којег једе, па оно сваке године расте и добија облик корнета. Мештани на Тринидаду их због буке коју дижу у пећини називају „diablotin” („малени враг”).[3] Други начин оглашавања је крцкање које служи за ехолокацију. Ипак, она није тако добро развијена као што је слепих мишева. Александар фон Хумболт је први проучавао ове птице и дао им научни назив. Caripensis значи „са Карипеа”, а Steatornis „дебела птица”, што се односи на дебљину птића. РазмножавањеПолаже 2 до 4 јаја у интервалима од три или више дана, али је једном забележен и интервал од девет дана. Птићe оба родитеља хране уљаним плодовима палми. До седамдесетог дана птићи достижу највећу масу. Преосталих 30 дана губе на маси док не постану исте масе као и одрасли. РаспрострањеностНастањује шумске пределе са шпиљама у Јужној Америци од Гвајане и Венецуеле, дуж Анда до Боливије и Тринидада. Понекад се појављује у Панами, Аруби и на Коста Рици.[4] Није угрожена врста. ГалеријаРеференце
Спољашње везе
|