Црква Светог Јосипа у Крагујевцу

Црква Светог Јосипа
Црква Светог Јосипа
Основни подаци
Тип	Црква
Оснивање	1883.
Посвећен	Светом Јосипу
Локација
Место	Крагујевац
Држава	Србија
Координате	44° 0′ 33.786″ N 20° 54′ 55.8504″ E / 44.00938500° С; 20.915514000° И
	Црква Светог Јосипа Црква Светог Јосипа на карти Крагујевца

Отац Чезаре Тондини де Кваренги (1839–1907), први католички свештеник у Србији

Црква Светог Јосипа у Крагујевцу најстарија је католичка црква у Србији. Основана је 1883. године,^[1] а посвећена је Светом Јосипу,^[а] заручнику Блажене Девице Марије.^[3]

Иако католички свештеник у Крагујевцу службује од самог оснивања цркве, зграда цркве не постоји, већ се за службу од самог почетка користи капелица смештена у за то посебно намењеној соби жупниковог дома.^[4] Налази се у самом центру Крагујевца, недалеко од трга Код крста,^[3] у улици Кнегиње Љубице 1.^[5]

Жупа Светог Јосипа, са седиштем у Крагујевцу, основана је 1923. Покрива Шумадију и део поморавског краја.^[3] Припада Нишком деканату.

Историја

Kада се Србија ослободила и почела да развија своју индустрију, у коју су се у великом броју укључивали стручњаци католици из иностранства, у Крагујевцу је већ у другој половини 19. векa био организован пасторални центар.

Први свештеници

Први стални свештеник у Крагујевцу био је отац Чезаре Тондини де Кваренги (Cesare Tondini de Quarenghi), којег је 1883. године, на молбу бискупа Штросмајера у Србију упутила Света столица. Одлично је владао руским језиком, а пре примања службе пола године је провео код бискупа Штросмајера у Ђакову, како би добро научио српски и преузео бригу за католике у унутрашњости Србије, изван Београда. Биле су му блиске Штросмајерове идеје о зближавању католицизма и православља.^[6]

Настанио се у Крагујевцу, где је тада у фабрикама било запослено преко 600 стручњака и радника католичке вероисповести, уз многе који су живели у другим местима. Као свом делегату бискуп му је дао велика овлашћења (vicem gerens).^[1] За француске раднике једно време дошао је као испомоћ отац Марбо (Marbeau), али о њему нема тачнијих података. Матичне књиге службено почињу да се воде 1885. године, па од тада постоје и поузданији подаци.

Отац Тондини је опслуживао и католике у Нишу, њих око 200 стално настањених, за које је 1884. подигао капелу, а следеће године и основну школу. Такође је бринуо и за око 1000 радника ангажованих на изградњи пруге према Софији и у разним рудницима. Међутим, већ 1885. године је, због отпора у Србији, био принуђен да своју мисију настави у Црној Гори.^[3] Заменио га је Антун Вј. Едингер.

Садашњи жупник Стјепан Винојчић опслужује католичке вернике који живе у 40 градова централне Србије.^[4]

Период између два светска рата

Током Првог светског рата католичка црква у Србији претрпела је штету као и остатак земље, па је после рата требало почети све из почетка. Неко време је о католицима у унутрашњости Србије (изван Београда) водио рачуна апостолски администратор Србије Фердинанд Хрди (Hrdy), али се од 1923. као душебрижник у Крагујевцу помиње Иван Винодолац. Зато се приликом оснивања Београдске надбискупије наводило да Надбискупија има три жупе: Београд, Ниш и Крагујевац, иако ниједна тада није била правно основана жупа. До тога је дошло тек 1927, када су према канонским прописима правно постављени први жупници.^[4]

Други светски рат

За време Другог светског рата било је у Крагујевцу и околини много католичких избеглица, нарочито Словенаца, али они су се после рата вратили у Словенију. Данас се не зна чак ни приближан број верника.^[4]

Зграда цркве

По доласку у Крагујевац отац Тондини је имао скромну капелу у приватној кући. Ни он ни његови наследници до данас нису успели да саграде црквену зграду, упркос томе што је иницијатива о подизању цркве у Крагујевцу постојала је и пре и после Другог светског рата. Последња иницијатива за решење проблема простора Римокатоличке цркве у Крагујевцуу 20. веку била је покренута 1966. године, када је било речи о томе да се Црква Светог Јосипа измести у зграду женског диспанзера у Улици Светозара Марковића, такође у центру града, али се од те идеје, из неког разлога, одустало.^[3]

Данас се Црква Светог Јосипа налази у једној просторији жупниковог дома, објекту који је до 1925. био болница и који је нагрижен зубом времена.^[3] Недавно је поново био постигнут споразум о грађевинској локацији. Године 2018. београдски надбискуп Станислав Хочевар и представници локалне самоуправе разговарали су и о могућности реконструкције куће у којој се налази капела.^[1]

Напомене

^ Свети Јосиф је светац кога славе и православци и католици. Православна црква га назива Праведни Јосиф, а католичка Свети Јосип из Назарета или Свети Јосип Радник. Његов празник у Српској православној цркви празнује се 31. децембра по јулијанском календару, док га католици славе чак два пута — 19. марта и 1. маја. Био је то покушај Ватикана из 1955. да се Црква приближи радницима, али и да се комунистима одузме монопол над Празником рада.^[2]

Референце

^ ^а ^б ^в Nikolić, Jovanka (2023-12-24). „Crkva Svetog Josipa u Kragujevcu najstarija katolička crkva u Srbiji, čija se rekonstrukcija najavljuje decenijama”. Glas Šumadije. Приступљено 2024-10-02.
^ „Molitva radnika Sv. Josipu za posao”. B92. 1. 5. 2013. Приступљено 8. 4. 2021.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Карталовић, Бране. „Католици желе реконструисану или нову цркву у Крагујевцу”. Politika Online. Приступљено 2024-10-02.
^ ^а ^б ^в ^г „Sv. Josip, Kragujevac”. Beogradska nadbiskupija. Приступљено 2024-10-02.
^ Dzenopoljac, Kristina. „Цркве”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-10-02.
^ Priante, Monica (2007). Dabrowska-Partyka, Maria; Czerwinski, Maciej, ур. „Od začetaka ekumenskog dijaloga: otac Cesare Tondini de’Quarenghi i mons. Josip Juraj Strossmayer” (на језику: хрватски): 191—207. ISBN 978-83-60163-24-5.

[3] Свети Јосиф је светац кога славе и православци и католици. Православна црква га назива Праведни Јосиф, а католичка Свети Јосип из Назарета или Свети Јосип Радник. Његов празник у Српској православној цркви празнује се 31. децембра по јулијанском календару, док га католици славе чак два пута — 19. марта и 1. маја. Био је то покушај Ватикана из 1955. да се Црква приближи радницима, али и да се комунистима одузме монопол над Празником рада.^[2]

[:0-1] а ^б ^в Nikolić, Jovanka (2023-12-24). „Crkva Svetog Josipa u Kragujevcu najstarija katolička crkva u Srbiji, čija se rekonstrukcija najavljuje decenijama”. Glas Šumadije. Приступљено 2024-10-02.

[2] „Molitva radnika Sv. Josipu za posao”. B92. 1. 5. 2013. Приступљено 8. 4. 2021.

[:2-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Карталовић, Бране. „Католици желе реконструисану или нову цркву у Крагујевцу”. Politika Online. Приступљено 2024-10-02.

[:1-5] а ^б ^в ^г „Sv. Josip, Kragujevac”. Beogradska nadbiskupija. Приступљено 2024-10-02.

[6] Dzenopoljac, Kristina. „Цркве”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-10-02.

[7] Priante, Monica (2007). Dabrowska-Partyka, Maria; Czerwinski, Maciej, ур. „Od začetaka ekumenskog dijaloga: otac Cesare Tondini de’Quarenghi i mons. Josip Juraj Strossmayer” (на језику: хрватски): 191—207. ISBN 978-83-60163-24-5.

[1]

[а]

[3]

[4]

[5]

[6]

[2]