Црна смрт

Црна смрт била је пандемија која је харала поготово Европом у средњем веку, одневши животе 75-200 милиона људи, односно трећину тадашње европске популације.^[1] У Европи је достигла врхунац између 1347 и 1351.^[2]^[3]^[4] Већина научника сматра да је Црна смрт била пандемија куге, док неки сматрају да је био вирус сличан еболи. Анализа древне ДНК жртава болести у Европи је утврдила да је одговорни патоген бактерија Yersinia pestis.^[5]^[6] Црна смрт настала је у Кини 1334. године, да би се потом полако ширила на запад.^[7] 1346. стигла је до Египта, Сирије и затим Крима, а 1347. до Константинопоља, Сицилије и затим јужне Европе. 1348. стигла је до Француске, Холандије, Немачке и Енглеске, а 1349. до Скандинавије и Русије.

Због своје велике смртности, Црна смрт је изазвала општу панику. Људи нису знали одакле болест долази нити како је зауставити. Тражећи узрок, многи су веровали да је Црна смрт Божија казна. Међутим, пошто Црква није могла да објасни и заустави болест, многи су постали равнодушни према њој и живели по филозофији да треба живети што боље док те болест не погоди, игноришући тако савете лекара о избирљивости што се тиче хране и пића и избегавања сувишног контакта с људима. Неки су тврдили да је узрок болести натприродан и да се преноси ветром, па је требало остати у кућама и затварати прозоре. Неки су кривили Јевреје, што је доводило до њихових прогона.

Црна смрт је била прва велика Европска епидемија куге, и друга пандемија куге.^[8] Куга је створила низ верских, друштвених и економских преокрета који су имали дубоке последице на ток европске историје. Свеукупно, куга је можда смањила светску популацију са процењених 450 милиона на 350–375 милиона у 14. веку.^[9] Било је потребно 200 година да се светска популација опорави на свој претходни ниво.^[10]^[11] Куга се поново појављивала као епидемија у Европи до 19. века.

Референце

^ Suzanne, Austin Alchon (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 978-0-8263-2871-7.
^ ABC/Reuters (29. 1. 2008). „Black death 'discriminated' between victims (ABC News in Science)”. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 3. 11. 2008.
^ „Health: De-coding the Black Death”. BBC. 3. 10. 2001. Приступљено 3. 11. 2008.
^ „Black Death's Gene Code Cracked”. Wired. 3. 10. 2001. Приступљено 12. 2. 2015.
^ Haensch, S; Bianucci, R; Signoli, M (2010). „Distinct clones of Yersinia pestis caused the black death”. PLoS Pathog. 6 (10): e1001134. PMID 20949072. doi:10.1371/journal.ppat.1001134.
^ „Plague”. World Health Organization. октобар 2017. Приступљено 8. 11. 2017.
^ „Black Death”. BBC – History. 17. 2. 2011.
^ „The History of Plague – Part 1. The Three Great Pandemics”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 10. 05. 2019.
^ „Historical Estimates of World Population”. Census.gov. Приступљено 28. 4. 2019.
^ Wheeler, Dr. L. Kip. „The Black Plague: The Least You Need to Know”. Dr. Wheeler's website. Dr. L. Kip Wheeler. Приступљено 9. 8. 2015.
^ Jay, Peter (17. 7. 2000). „A Distant Mirror”. TIME Europe. 156 (3). Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 25. 1. 2018.

Литература

Suzanne, Austin Alchon (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 978-0-8263-2871-7.
Benedictow, Ole Jørgen (2004). Black Death 1346–1353: The Complete History. ISBN 978-1-84383-214-0.
Byrne, J. P. (2004). The Black Death. London: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32492-5.
Aberth J (2010) [2000]. From the Brink of the Apocalypse: Confronting Famine, War, Plague and Death in the Later Middle Ages (second изд.). Routledge. ISBN 978-1134724802.
Andrades Valtueña A, Mittnik A, Key FM, Haak W, Allmäe R, Belinskij A, et al. (децембар 2017). „The Stone Age Plague and Its Persistence in Eurasia”. Current Biology. 27 (23): 3683—3691.e8. PMID 29174893. doi:10.1016/j.cub.2017.10.025 .
Arrizabalaga J (2010). „Plague and epidemics”. Ур.: Bjork RE. The Oxford Dictionary of the Middle Ages. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866262-4.
Barras V, Greub G (јун 2014). „History of biological warfare and bioterrorism”. Clinical Microbiology and Infection. 20 (6): 497—502. PMID 24894605. doi:10.1111/1469-0691.12706 .
Bennett JM, Hollister CW (2006). Medieval Europe: A Short History. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0072955156.
Bos KI, Schuenemann VJ, Golding GB, Burbano HA, Waglechner N, Coombes BK, et al. (октобар 2011). „A draft genome of Yersinia pestis from victims of the Black Death”. Nature. 478 (7370): 506—510. Bibcode:2011Natur.478..506B. PMC 3690193 . PMID 21993626. doi:10.1038/nature10549.
Bramanti B, Stenseth NC, Walløe L, Lei X (2016). „Plague: A Disease Which Changed the Path of Human Civilization”. Advances in Experimental Medicine and Biology. 918: 1—26. ISBN 978-94-024-0888-1. PMID 27722858. doi:10.1007/978-94-024-0890-4_1.
Brotton J (2006). The Renaissance: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 0-19-280163-5.
Byrne JP (2004). The Black Death. London: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32492-5. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2015.
Chase M (2004). The Barbary Plague: The Black Death in Victorian San Francisco. Random House Digital. ISBN 978-0-375-75708-2.
Cohn SK (2008). „Epidemiology of the Black Death and successive waves of plague”. Medical History. Supplement. 52 (27): 74—100. PMC 2630035 . PMID 18575083. doi:10.1017/S0025727300072100 .
Cohn SK (2010). „Black Death, social and economic impact of the”. Ур.: Bjork RE. The Oxford Dictionary of the Middle Ages. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866262-4. doi:10.1093/acref/9780198662624.001.0001. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
Christakos G, Olea RA, Serre ML, Wang LL, Yu HL (2005). Interdisciplinary Public Health Reasoning and Epidemic Modelling: the Case of Black Death. Springer. ISBN 978-3-540-25794-3.
Davis R (2004). Christian Slaves, Muslim Masters: White Slavery in the Mediterranean, the Barbary Coast and Italy, 1500–1800. Palgrave Macmillan. ISBN 1-4039-4551-9.
Dean KR, Krauer F, Walløe L, Lingjærde OC, Bramanti B, Stenseth NC, Schmid BV (фебруар 2018). „Human ectoparasites and the spread of plague in Europe during the Second Pandemic”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 115 (6): 1304—1309. PMC 5819418 . PMID 29339508. doi:10.1073/pnas.1715640115 .
DeLeo FR, Hinnebusch BJ (септембар 2005). „A plague upon the phagocytes”. Nature Medicine. 11 (9): 927—928. PMID 16145573. S2CID 31060258. doi:10.1038/nm0905-927 .
Dick HC, Pringle JK, Sloane B, Carver J, Wisniewski KD, Haffenden A, et al. (јул 2015). „Detection and characterisation of Black Death burials by multi-proxy geophysical methods” (PDF). Journal of Archaeological Science. 59: 132—141. doi:10.1016/j.jas.2015.04.010.
Echenberg M (2007). Plague Ports: The Global Urban Impact of Bubonic Plague: 1894–1901. Sacramento: New York University Press. ISBN 978-0-8147-2232-9.
Gasquet FA (1893). The Great Pestilence AD 1348 to 1349: Now Commonly Known As the Black Death. ISBN 978-1-4179-7113-8.
Gasquet FA (1908) [1893]. The Black Death of 1348 and 1349 (second изд.). London: George Bell and Sons.
Gilbert MT, Cuccui J, White W, Lynnerup N, Titball RW, Cooper A, Prentice MB (фебруар 2004). „Absence of Yersinia pestis-specific DNA in human teeth from five European excavations of putative plague victims”. Microbiology. 150 (Pt 2): 341—354. PMID 14766912. doi:10.1099/mic.0.26594-0.
Green M (2015). „Taking 'Pandemic' Seriously: Making the Black Death Global”. The Medieval Globe. 1 (1): 27—61. doi:10.17302/TMG.1-1.3 .
Green MH (24. 12. 2018). „Putting Africa on the Black Death map: Narratives from genetics and history”. Afriques (9). doi:10.4000/afriques.2125 .
Gottfried RS (2010) [1983]. Black Death. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4391-1846-7.
Gould GM, Pyle WL (1896). „Historic Epidemics”. Anomalies and Curiosities of Medicine. Blacksleet River. ISBN 978-1-4499-7722-1. Архивирано из оригинала 12. 9. 2008. г. Приступљено 3. 5. 2020.
Haddock DD, Kiesling L (2002). „The Black Death and Property Rights”. The Journal of Legal Studies. 31 (S2): 545—587. S2CID 53133473. doi:10.1086/345566.
Haensch S, Bianucci R, Signoli M, Rajerison M, Schultz M, Kacki S, et al. (октобар 2010). „Distinct clones of Yersinia pestis caused the black death”. PLOS Pathogens. 6 (10): e1001134. PMC 2951374 . PMID 20949072. doi:10.1371/journal.ppat.1001134.
Hatty SE, Hatty J (1999). Disordered Body: Epidemic Disease and Cultural Transformation. State University of New York Press. ISBN 978-0791443651.
Hays JN (1998). The burdens of disease: epidemics and human response in western history. Rutgers University Press. ISBN 0-8135-2528-4.
Hays JN (2005). Epidemics and pandemics: their impacts on human history. ABC-CLIO. ISBN 1-85109-658-2.
Hecker JF (1859). B. G. Babington (trans), ур. Epidemics of the Middle Ages. London: Trübner.
Herlihy D (1997). The Black Death and the Transformation of the West. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-07613-6.
Horrox R (1994). The Black Death. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3498-5.
Issawi CP (1988). The Fertile Crescent, 1800–1914: a documentary economic history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504951-0.
Karlsson G (2000). Iceland's 1100 years: the history of a marginal society. London: C. Hurst. стр. 111. ISBN 978-1-85065-420-9.
Kelly J (2005). The Great Mortality: An Intimate History of the Black Death, the Most Devastating Plague of All Time. Harper Collins Publishers. ISBN 978-0-06-000692-1.
Kraut AM (1995). Silent travelers: germs, genes, and the "immigrant menace". Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5096-7.
Moore RI (1987). The Formation of a Persecuting Society. Oxford. ISBN 0-631-17145-2.
Morelli G, Song Y, Mazzoni CJ, Eppinger M, Roumagnac P, Wagner DM, et al. (децембар 2010). „Yersinia pestis genome sequencing identifies patterns of global phylogenetic diversity”. Nature Genetics. 42 (12): 1140—1143. PMC 2999892 . PMID 21037571. doi:10.1038/ng.705.
Munro J (2004). „Before and After the Black Death: Money, Prices, and Wages in Fourteenth-Century England” (PDF). New Approaches to the History of Late Medieval and Early Modern Europe. The Royal Danish Academy of Sciences and Letters. стр. 335—364. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 1. 2020. г. Приступљено 21. 5. 2020.
Nauert CG (2006). The A to Z of the Renaissance. Scarecrow Press. ISBN 978-1461718963.
Netzley PD (1998). Life During the Renaissance. San Diego: Lucent Books, Inc. ISBN 978-1560063759.
Nirenberg D (1998). Communities of Violence. Princeton University Press. ISBN 0-691-05889-X.
Parker G (2001). Europe in crisis, 1598–1648. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-22028-3.
Payne SG (1973). A History of Spain and Portugal, Volume 1. University of Wisconsin Press. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 3. 1. 2009.
Porter S (2009). The Great Plague. Amberley Publishing. ISBN 978-1-84868-087-6.
Rascovan N, Sjögren KG, Kristiansen K, Nielsen R, Willerslev E, Desnues C, Rasmussen S (јануар 2019). „Emergence and Spread of Basal Lineages of Yersinia pestis during the Neolithic Decline”. Cell. 176 (1–2): 295—305.e10. PMID 30528431. doi:10.1016/j.cell.2018.11.005 .
Rasmussen S, Allentoft ME, Nielsen K, Orlando L, Sikora M, Sjögren KG, et al. (октобар 2015). „Early divergent strains of Yersinia pestis in Eurasia 5,000 years ago”. Cell. 163 (3): 571—582. PMC 4644222 . PMID 26496604. doi:10.1016/j.cell.2015.10.009.
Roosen J, Curtis DR (2018). „Dangers of Noncritical Use of Historical Plague Data”. Emerging Infectious Diseases. 24 (1): 103—10. doi:10.3201/eid2401.170477 . Архивирано из оригинала 16. 6. 2019. г.
Samia NI, Kausrud KL, Heesterbeek H, Ageyev V, Begon M, Chan KS, Stenseth NC (август 2011). „Dynamics of the plague-wildlife-human system in Central Asia are controlled by two epidemiological thresholds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 108 (35): 14527—14532. Bibcode:2011PNAS..10814527S. PMC 3167548 . PMID 21856946. doi:10.1073/pnas.1015946108 .
Scheidel W (2017). The Great Leveler: Violence and the History of Inequality from the Stone Age to the Twenty-First Century. Princeton University Press. ISBN 978-0691165028.
Schmid BV, Büntgen U, Easterday WR, Ginzler C, Walløe L, Bramanti B, Stenseth NC (март 2015). „Climate-driven introduction of the Black Death and successive plague reintroductions into Europe”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 112 (10): 3020—3025. Bibcode:2015PNAS..112.3020S. PMC 4364181 . PMID 25713390. doi:10.1073/pnas.1412887112 .
Schuenemann VJ, Bos K, DeWitte S, Schmedes S, Jamieson J, Mittnik A, et al. (септембар 2011). „Targeted enrichment of ancient pathogens yielding the pPCP1 plasmid of Yersinia pestis from victims of the Black Death”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 108 (38): E746—E752. Bibcode:2011PNAS..108E.746S. PMC 3179067 . PMID 21876176. doi:10.1073/pnas.1105107108 .
Sloane B (2011). The Black Death in London. London: The History Press Ltd. ISBN 978-0-7524-2829-1.
Snowden FM (2019). Epidemics and Society: From the Black Death to the Present. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-19221-6.
Spyrou MA, Tukhbatova RI, Wang CC, Valtueña AA, Lankapalli AK, Kondrashin VV, et al. (јун 2018). „Analysis of 3800-year-old Yersinia pestis genomes suggests Bronze Age origin for bubonic plague”. Nature Communications. 9 (1): 2234. Bibcode:2018NatCo...9.2234S. PMC 5993720 . PMID 29884871. doi:10.1038/s41467-018-04550-9.
Spyrou MA, Keller M, Tukhbatova RI, Scheib CL, Nelson EA, Andrades Valtueña A, et al. (октобар 2019). „Phylogeography of the second plague pandemic revealed through analysis of historical Yersinia pestis genomes”. Nature Communications. 10 (1): 4470. Bibcode:2019NatCo..10.4470S. PMC 6775055 . PMID 31578321. doi:10.1038/s41467-019-12154-0.
Sussman GD (2011). „Was the black death in India and China?”. Bulletin of the History of Medicine. 85 (3): 319—355. PMID 22080795. S2CID 41772477. doi:10.1353/bhm.2011.0054.
Tignor A, Brown E, Liu P, Shaw R, Jeremy P, Benjamin X, Holly B (2014). Worlds Together, Worlds Apart, Volume 1: Beginnings to the 15th Century. New York, London: W.W Norton & Company. ISBN 978-0-393-92208-0.
Tuchman B (1978). A Distant Mirror. Knopf. ISBN 0-394-40026-7.
Wagner DM, Klunk J, Harbeck M, Devault A, Waglechner N, Sahl JW, et al. (април 2014). „Yersinia pestis and the plague of Justinian 541-543 AD: a genomic analysis”. The Lancet. Infectious Diseases. 14 (4): 319—326. PMID 24480148. doi:10.1016/S1473-3099(13)70323-2.
Walløe L (2008). „Medieval and modern bubonic plague: some clinical continuities”. Medical History. Supplement. 27 (27): 59—73. PMC 2632865 . PMID 18575082. doi:10.1017/S0025727300072094.
Welford M, Bossak BH (јун 2010). „Revisiting the Medieval Black Death of 1347-1351: Spatiotemporal Dynamics Suggestive of an Alternate Causation: Black death spatiotemporal dynamics”. Geography Compass. 4 (6): 561—575. doi:10.1111/j.1749-8198.2010.00335.x.
Wheelis M (септембар 2002). „Biological warfare at the 1346 siege of Caffa”. Emerging Infectious Diseases. 8 (9): 971—975. PMC 2732530 . PMID 12194776. doi:10.3201/eid0809.010536 .
Ziegler P (1998). The Black Death. Penguin Books. ISBN 978-0-14-027524-7. 1st editions 1969.
Zuchora-Walske C (2013). Poland. North Mankato: ABDO Publishing. ISBN 978-1-61783-634-3.
Alfano V, Sgobbi M (јануар 2022). „A fame, peste et bello libera nos Domine: An Analysis of the Black Death in Chioggia in 1630”. Journal of Family History. 47 (1): 24—40. S2CID 233671164. doi:10.1177/03631990211000615.
Armstrong D (2016). The Black Death: The World's Most Devastating Plague. The Great Courses. ASIN B01FWOO2G6. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2016.
Bailey M (2021). After the Black Death: Economy, society, and the law in fourteenth-century England. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-259973-5.
Barker H (1. 1. 2021). „Laying the Corpses to Rest: Grain, Embargoes, and Yersinia pestis in the Black Sea, 1346–48”. Speculum. 96 (1): 97—126. S2CID 229344364. doi:10.1086/711596.
Cantor NF (2015). In the wake of the plague : the Black death and the world it made (First Simon & Schuster paperback изд.). New York. ISBN 978-1-4767-9774-8.
Cohn Jr SK (2002). The black death transformed : disease and culture in early Renaissance Europe. London: Arnold. ISBN 978-0-340-70646-6.
Crawford DH (2018). Deadly Companions: How Microbes Shaped Our History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-881544-0.
Dols MW (2019). The Black Death in the Middle East. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-65704-2.
Dols MW (јануар 1974). „The Comparative Communal Responses to the Black Death in Muslim and Christian Societies”. Viator. 5: 269—288. doi:10.1484/J.VIATOR.2.301626. ProQuest 1297911710.
Dols MW (1978). „Geographical origin of the Black Death: comment”. Bulletin of the History of Medicine. 52 (1): 112—120. PMID 352447. ProQuest 1296259982.
Duncan CJ, Scott S (мај 2005). „What caused the Black Death?”. Postgraduate Medical Journal. 81 (955): 315—320. PMC 1743272 . PMID 15879045. doi:10.1136/pgmj.2004.024075.
von Glahn R (2016), The Economic History of China: From Antiquity to the Nineteenth Century
Green MH (29. 12. 2020). „The Four Black Deaths”. The American Historical Review. 125 (5): 1601—1631. doi:10.1093/ahr/rhaa511.
McNeill WH (1976). Plagues and Peoples. Anchor/Doubleday. ISBN 978-0-385-11256-7.
Pamuk S (децембар 2007). „The Black Death and the origins of the 'Great Divergence' across Europe, 1300–1600”. European Review of Economic History. 11 (3): 289—317. doi:10.1017/S1361491607002031.
Slavin P (лето 2019). „Death by the Lake: Mortality Crisis in Early Fourteenth-Century Central Asia”. Journal of Interdisciplinary History. 50 (1): 59—90. S2CID 162183994. doi:10.1162/jinh_a_01376.
Scott S, Duncan CJ (2001). Biology of Plagues: Evidence from Historical Populations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80150-8.
Shrewsbury JF (2005). A History of Bubonic Plague in the British Isles. Cambridge Univ Pr. ISBN 978-0-521-02247-7.
Twigg G (1985). The Black Death : a biological reappraisal (1st American изд.). New York: Schocken Books. ISBN 978-0-7134-4618-0.

Спољашње везе

Црна смрт (језик: енглески)

[1] Suzanne, Austin Alchon (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 978-0-8263-2871-7.

[ABC/Reuters-2] ABC/Reuters (29. 1. 2008). „Black death 'discriminated' between victims (ABC News in Science)”. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 3. 11. 2008.

[Health:_De-coding_the_Black_Death-3] „Health: De-coding the Black Death”. BBC. 3. 10. 2001. Приступљено 3. 11. 2008.

[Black_Death's_Gene_Code_Cracked-4] „Black Death's Gene Code Cracked”. Wired. 3. 10. 2001. Приступљено 12. 2. 2015.

[5] Haensch, S; Bianucci, R; Signoli, M (2010). „Distinct clones of Yersinia pestis caused the black death”. PLoS Pathog. 6 (10): e1001134. PMID 20949072. doi:10.1371/journal.ppat.1001134.

[6] „Plague”. World Health Organization. октобар 2017. Приступљено 8. 11. 2017.

[7] „Black Death”. BBC – History. 17. 2. 2011.

[8] „The History of Plague – Part 1. The Three Great Pandemics”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 10. 05. 2019.

[9] „Historical Estimates of World Population”. Census.gov. Приступљено 28. 4. 2019.

[10] Wheeler, Dr. L. Kip. „The Black Plague: The Least You Need to Know”. Dr. Wheeler's website. Dr. L. Kip Wheeler. Приступљено 9. 8. 2015.

[11] Jay, Peter (17. 7. 2000). „A Distant Mirror”. TIME Europe. 156 (3). Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 25. 1. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Црна смрт

Референце

Литература

Спољашње везе

Portal di Ensiklopedia Dunia