Швиц
Швиц (нем. Schwyz, фр. Schwytz, итал. Svitto) је град у средишњој Швајцарској. Швиц је главни град истоименог кантона Швиц, као и његово највеће насеље. Швиц је град који је неодвојиво везан за историју и битисање саме Швајцарске. У граду се чува повеља из 1291. године којој је основана Швајцарска конфедерација. Такође, име Швајцарске потиче од Кантон Швица (Schwyz), који је био један од оснивачких кантона. Природне одликеШвиц се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 60 км јужно. Рељеф: Швиц се налази у омањој долини уз Фирвалдштетско језеро, на преко 500 метара надморске висине. Западно и источно од града издижу се планине из ланца Алпа. Клима: Клима у Швицу је умерено континентална. Воде: Кроз Швиц не протиче ниједан значајнији водоток, али је веома близу града Фирвалдштетско језеро. ИсторијаПодручје Швица је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај. Швиц се први пут помиње 972. године. Насеље је убрзо ојачало и проширило утицај на околно подручје, стварајући малу средњовековну државицу. Она је са још неколико сличних државица образовала 1291. г. Швајцарску конфедерацију. После средњег века средиште историјских догађања се преместило у веће кантоне и градове. У 19. веку је започет снажан развој града и његовог подручја, што траје до дан-данас. Становништво2008. године Швиц је имао преко 14.000 становника, што је дупло више него пре једног века. Од тога 15,6% су страни држављани. Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Швица чују бројни други језици. Тако данас немачки језик матерњи за 90,1% становништва, а најзначајнији мањински језици су српскохрватски (2,7%) и италијански језик (2,0%). Вероисповест: Месни Немци су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данашњи верски састав града је: римокатолици 81,6%, протестанти 5,4%, а потом следе атеисти, муслимани, православци. Галерија слика
Спољашње везе |