Ksilitol je šećerno alkoholni zaslađivać koji se koristi kao prirodna zamena šećera. On je prisutan u vlaknima mnogih vrsta voća i povrća, i može se ekstrahovati iz različitih bobica, ovsa, i pečurki, kao i vlaknastih materijala poput kukuruzne svile, otpadaka prerade šećerne trske,[4][5] i drveta breze.[6] Ksilitol je jednako sladak kao i saharoza, a ima jednu trećinu energijskog sadržaja.
Kao i drugi šećerni alkoholi, izuzev eritritola, konzumiranje većih količina od praga laksacije (količine zaslađivača koja se može konzumirati pre povajave abdomenalne neprijatnosti) može da rezultuje u privremenim gastrointestinalnim nuspojavama, kao što su nadimanje, flatulencija, i dijareja. Povišenja praga laksacije se javlja pri dužoj upotrebi. Ksilitol ima niži prag laksacije od nekih alkohola, ali je bolje tolerisan od na primer manitola i sorbitola.[7][8]
^Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
