Друштвени покрет

Друштвени покрети су облик колективног деловања усмерен на друштвену промену. Основна обележја су им неформалност чланства и јавност деловања. Класични примери су покрети за једнака људска права, мировни и еколошки покрети. Не постоји јединствена консензусна дефиниција друштвеног покрета.^[1] Они су велике, понекад неформалне, групације индивидуа или организација са фокусом на специфичне политичке или друштвене промене. Другим речима, они изводе, одупиру се или поништавају друштвене промене. Они пружају начин за темељне друштвене промене унутар нација.^[2]

Друштвени покрети могу бити дефинисани као „организационе структуре и стратегије које могу да оснаже потлачене популације тако да се успоставе ефикасни изазови и да се одупру моћнијим и напреднијим елитама”.^[2]

Политичке науке и социологија су развиле разне теорије и емпиријска истраживања о друштвеним покретима. На пример, нека истраживања у политици наглашавају однос између популарних покрета и формирања нових политичких партија^[3] као и расправљање о функцији друштвених покрета у односу на постављање програма и утицај на политику.^[4] Социолози разликују неколико типова друштвених покрета који истражују ствари као што су опсег, тип промене, метод рада, и временски оквир.

Дефинисање

"Колективно понашање је неиституционализовани облик мобилизације на акцију која треба ублажити једну или више врста друштвених напетости на темељу неких општеприхваћених веровања." Нил Смелсер, Теорија колективног понашања, 1963.

За разлику од спонтаних масовних акција, као што су устанак или побуна, покрети имају одређени ниво намераване акције ради признатог друштвеног циља.

За разлику од политичких странака, немају чврсту организацију, али унутар великих покрета (нпр. раднички, еколошки, феминистички покрет) често се обликује неколико организованих политичких група. Њихово деловање не долази од одлука и подстицаја вођства, већ произлази из ставова и тежњи чланства, који обично делују унутар широког и лабавог организацијског оквира.

Тежња за променом је главни критеријум који их разликује од интересних група. Постојање покрета је симптом незадовољства друштвеним поретком.

Давид Аберле дефинише друштвени покрет као "организовани покушај групе људи да спроведу неку промену суочавајући се с отпором друге групе људи".

Фазе развоја

Истраживачи уочавају 4 фазе развоја типичног социјалног покрета:

Настајање: полазна идеја да нешто не ваља, раширено незадовољство или свесна мањина.
Спајање: окупљање чланства, колективно дјеловање, повезивање с другима.
Бирократизација: јављање формалне структуре и процедуре, слабљење покрета.
Опадање: због постизања главног циља, лоше организације, слабог вођства, оскудних ресурса, непријатељске околине.

Типологија покрета

Према садржају и носиоцима деловања:

Према односу према друштвеним променама:

Према усмерењу (према појединцима или целом друштву) и ступњу промене (делимична или потпуна) разликујемо 4 типа покрета:

Алтернативни покрети - ограничене промене у неком делу становништва, нпр. Ново доба: преображење свести, вегетаријанство, медитација;
Спаситељски (месијански) покрети - радикална промена у изабраном делу популације, нпр. рано хришћанство, приступње покрету као поновно рођење;
Реформаторски покрети - ограничена промена у целом друштву; делују унутар систама;
Револуционарни покрети - темељна промена целог друштва; антисистемски покрети;

Алан Турен разликује типа друштвених покрета, који одговарају трима фазама развоја модерног друштва:

Грађански покрет за права и слободе човека, чији је основни циљ слобода. Карактеристичан за трговачко друштво.
Раднички покрет, чији је основни циљ социјална правда. Типичан је за индустријско друштво.
Нови друштвени покрети чији је основни циљ самоуправа и аутономија. Боре се за право на сопствени начин живота и контролу над друштвеном самоделатношћу, а јављају се у постиндустријском друштву.

Нови друштвени покрети

Међу истраживачима покрета је уобичајено разликовање старих и нових друштвене покрета, с обзиром на ниво друштва у ком делују и на циљеве деловања. Стари друштвени покрети делују унутар индустријског друштва, а њима доминирају питања раста и расподеле, сигурности и права. Нови покрети настају унутар постиндустријског друштва, које не зависи толико од индустријске производње, јер се темељи на информацијама и комуникацији (информацијско друштво, умрежено друштво). Развој технологије и њене примене, стварају нове ризике и претње: нуклеарни холокауст, индустријско загађење, културно унификовање, уништење околине, итд.

Врсте нових покрета:

Мировни покрет - три таласа: против атомске бомбе, против рата у Вијетнаму и против нуклеарног наоружања;
Антинуклеарни покрет - различит од мировног: против нуклеарне енергије и у војне и у цивилне сврхе;
Студентски покрети - јављају се крајем 1960-их, САД, Француска, Њемачка;
Еколошки покрет - 1970-их, антропоцентрички и биоцентрички приступ, радикална екологија:
Феминистички покрет - први талас: суфражеткиње, женско право гласа; други талас 1960-е, „ослобођење жена“ (улоге домаћице и мајке), либерални и радикални феминизам;
Глобализацијски покрети - 1990-е, анти и алтер-глобализам

Референце

^ Opp, Karl-Dieter (2009). . Theories of political protest and social movements: A multidisciplinary introduction, critique, and synthesis. Routledge.
^ ^а ^б Shannon, Deric (1. 01. 2011). Political sociology : oppression, resistance, and the state. Pine Forge Press. стр. 150. ISBN 9781412980401. OCLC 746832550.
^ Pugh, Jeff (2008). „Vectors of Contestation: Social Movements and Party Systems in Ecuador and Colombia”. Latin American Essays. XXI: 46—65.
^ de, Leon, Cedric (31. 12. 2013). Party & society : reconstructing a sociology of democratic party politics. Wiley. ISBN 9780745653686. OCLC 856053908.

Литература

Opp, Karl-Dieter (2009). Theories of political protest and social movements: A multidisciplinary introduction, critique, and synthesis. Routledge.
David F. Aberle (1966). The Peyote Religion among the Navaho. Chicago: Aldine. ISBN 978-0-8061-2382-0.
James Alfred Aho. 1990. Politics of Righteousness: Idaho Christian Patriotism. Washington. The Politics of Righteousness: Idaho Christian Patriotism. University of Washington Press. 1990. ISBN 978-0-295-96997-8.
Herbert G. Blumer 1969. "Collective Behavior." In Alfred McClung Lee, ed., Principles of Sociology. Third Edition. New York: Barnes & Noble Books, pp. 65–121.
Mark Chaves. 1997. Ordaining Women: Culture and Conflict in Religious Organizations. Cambridge. Ordaining Women: Culture and Conflict in Religious Organizations. Harvard University Press. 1999. ISBN 978-0-674-64146-4.
Dolata, Ulrich; Schrape, Jan-Felix (2016). „Masses, Crowds, Communities, Movements: Collective Action in the Internet Age”. Social Movement Studies. 15 (1): 1—18. S2CID 141985609. doi:10.1080/14742837.2015.1055722.
Graeme Chesters and Ian Welsh (2006). Complexity and Social Movements: Multitudes at the Edge of Chaos. Routledge. ISBN 978-0-415-43974-9.
Mario Diani and Doug McAdam (2003). Social movements and networks. Oxford University Press.
Susan Eckstei, ed. Power and Popular Protest: Latin American Social Movements, Updated Edition. Power and Popular Protest: Latin American Social Movements, Updated and Expanded Edition. University of California Press. 2001. ISBN 978-0-520-22705-7.
Anthony Giddens. 1985. The Nation-State and Violence. The Nation-State and Violence: Volume 2 of a Contemporary Critique of Historical Materialism. Cambridge, England: Polity Press. 1981. ISBN 978-0-520-06039-5.
Jeff Goodwin and James M. Jasper. 2009. The Social Movements Reader. Malden, Massachusetts. The Social Movements Reader: Cases and Concepts. Wiley-Blackwell. 20. 4. 2009. ISBN 978-1-4051-8764-0.
Haugerud, Angelique (2013). No Billionaire Left Behind: Satirical Activism in America. Stanford University Press. ISBN 9780804781534.
James, Paul; van Seeters, Paul (2014). Globalization and Politics, Vol. 2: Global Social Movements and Global Civil Society. London: Sage Publications.
James M. Jasper. 1997. The Art of Moral Protest: Culture, Biography, and Creativity in Social Movements. Chicago: University of Chicago Press.
James M. Jasper. 2014. Protest: A Cultural Introduction to Social Movements. Polity Press.
Jenkins, J. Craig; Perrow, Charles (1977). „Insurgency of the Powerless Farm Worker Movements (1946–1972)”. American Sociological Review. 42 (2): 249—268. JSTOR 2094604. doi:10.2307/2094604.
Kendall, Diana (2005). Sociology In Our Times. Thomson Wadsworth. ISBN 978-0-534-64629-5.
Kornhauser, William (1959). The Politics of Mass Society. New York: Free Press. ISBN 978-0-02-917620-7.
Donna Maurer. 2002. Vegetarianism: Movement or Moment? Philadelphia. Vegetarianism: Movement or Moment: Promoting a Lifestyle for Cult Change. Temple University Press. 9. 4. 2002. ISBN 978-1-56639-936-4.
Armand L. Mauss. 1975. Social Problems of Social Movements. Philadelphia: Lippincott.
Denton E. Morrison. 1978. "Some Notes toward Theory on Relative Deprivation, Social Movements, and Social Change." In Louis E. Genevie, ed., Collective Behavior and Social Movements. Itasca, Ill.: Peacock. pp. 202–209.
Immanuel Ness, ур. (2004). Encyclopedia of American Social Movements. Sharpe Reference. ISBN 978-0-7656-8045-7. .
Jeff Pugh. 2008. "Vectors of Contestation: Social Movements and Party Systems in Ecuador and Colombia." Latin American Essays XXI: 46-65.
Roberts, Sir Adam; Ash, Timothy Garton, ур. (2009). Civil Resistance and Power Politics:The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955201-6.
Ryan, Charlotte; Gamson, William A. (2006). „The Art of Reframing Political Debates”. Contexts. 5 (1): 13—18. S2CID 59529692. doi:10.1525/ctx.2006.5.1.13.
Neil J. Smelser. 1962. Theory of Collective Behavior. Theory of Collective Behavior. New York: Free Press. 1968. ISBN 978-0-02-929390-4.
David Snow, Sarah A. Soule and Hanspeter Kriesi, ed (2004). Blackwell Companion to Social Movements. Blackwell. ISBN 9780631226697. , 2004.
Staggenborg, Suzanne (2008). Social Movements. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-542309-9.
Tarrow, Sidney (1994). Power in Movement: Collective Action, Social Movements and Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-42271-0.
Temelini, Michael (2013). „Dialogical Approaches to Struggles Over Recognition and Distribution”. Critical Review of International Social and Political Philosophy. 17 (4): 2—25. S2CID 144378936. doi:10.1080/13698230.2013.763517.
Charles Tilly, 1978. From Mobilization to Revolution. Reading, Massachusetts: Addison-Wesley, 1978.
Charles Tilly (2004). Social Movements, 1768–2004. Boulder, CO: Paradigm Publishers. ISBN 978-1-59451-043-4. Непознати параметар |DUPLICATE_isbn= игнорисан (помоћ) (hardback) /. (paperback)
Leonard Weinberg, 2013. Democracy and Terrorism. New York: Routledge, 2013.
Quintan Wiktorowicz (2004). Islamic Activism: A Social Movement Theory Approach. Bloomington: Indiana University Press.
"Dictionary - Definition of Social Movement." Webster's Online Dictionary. Web. 23 Feb. 2012. <https://web.archive.org/web/20130921162010/http://www.websters-online-dictionary.org/definitions/Social%20Movement>.
"Sociology of Religion." Social Movement Theory and the: Toward a New Synthesis. Web. 23 Feb. 2012. <http://socrel.oxfordjournals.org/content/52/4/311.abstract>.
"GSDRC: Display." GSDRC: Governance and Social Development Resource Centre. Web. 23 Feb. 2012. <https://web.archive.org/web/20110603061700/http://www.gsdrc.org/go/display>
"SOCIAL MOVEMENT THEORIES." Web. 23 Feb. 2012. <https://web.archive.org/web/20120307072238/http://stmarys.ca/~evanderveen/wvdv/social_change/social_movement_theories.htm>
"Trent University :: Theory, Culture and Politics." Trent University. Web. 23 Feb. 2012. <http://www.trentu.ca/theorycentre/>
"Resource Mobilization and New Social Theory." University of Victoria. Web. 23 Feb. 2012. <http://web.uvic.ca/~stucraw/Lethbridge/MyArticles/ResourceMobilization.htm>
"Structural Strain Theories." Structural Strain Theories. Web. 23 Feb. 2012. <http://www.umsl.edu/~keelr/200/strain.html>.
Giugni, Marco G. (1999). How Social Movements Matter. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2914-5.
Rod Bantjes (2007). Social Movements in a Global Context. CSPI. ISBN 978-1-55130-324-6.
Michael Barker. Conform or Reform? Social Movements and the Mass Media. Fifth-Estate-Online - International Journal of Radical Mass Media Criticism. . February 2007. Fifth-estate-online.co.uk
Chong, Dennis (1991). Collective Action and the Civil Rights Movement. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-10441-6.

Спољашње везе

Key Components of a Successful Social Movement
ASA section on Collective Behavior and Social Movements
Mobilization Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2017) journal
Research in Social Movements, Conflicts and Changejournal
Social Movement Studies: Journal of Social, Cultural and Political Protest
Interface: a Journal For and About Social Movements
RevolutionArt Movement
Social Movements: A Summary of What Works (pdf)

[1] Opp, Karl-Dieter (2009). . Theories of political protest and social movements: A multidisciplinary introduction, critique, and synthesis. Routledge.

[:0-2] а ^б Shannon, Deric (1. 01. 2011). Political sociology : oppression, resistance, and the state. Pine Forge Press. стр. 150. ISBN 9781412980401. OCLC 746832550.

[3] Pugh, Jeff (2008). „Vectors of Contestation: Social Movements and Party Systems in Ecuador and Colombia”. Latin American Essays. XXI: 46—65.

[4] , Leon, Cedric (31. 12. 2013). Party & society : reconstructing a sociology of democratic party politics. Wiley. ISBN 9780745653686. OCLC 856053908.

[1]

[2]

[3]

[4]