Зоран Стефановић

Зоран Стефановић
Зоран Стефановић 2016. године
Датум рођења	(1969-11-21)21. новембар 1969.
Место рођења	Лозница, СФР Југославија

Зоран Стефановић (Лозница, 21. новембар 1969) српски је писац, издавач, истраживач и међународни културни активиста. Дебитовао у позоришту и филму 1987. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности (Универзитет уметности у Београду). Живи у Београду.

Председник је Међународне културне мреже "Пројекат Растко". Председник је Удружења драмских писаца Србије (2022).^[1]

Велики део његовог уметничког опуса спада у фантастику - у позоришту („Словенски Орфеј“, „Скаска о космичком јајету“), стриповима („Трећи аргумент“, на основу прича Милорада Павића, „Под вучјим жигом“), прози (роман Веригаши) и на филму и телевизији („Уске стазе“).

Други део опуса је документарне природе, попут ТВ-серијала „Јанусово лице историје“ или филмова „Животи Косте Хакмана“ и „Музика тишине“.

Његове позоришне драме, проза и графички романи су преведени на македонски, румунски, словеначки, енглески, француски и пољски.

Био је главни оснивач неколико међународних културних мрежа и издавачких пројеката: Пројекат Растко (мрежа дигиталних библиотека), „Дистрибуирани коректори Европа“ (међународна дигитализација културне баштине), Пројекат Гутенберг Европа (Бета верзија, јавне дигиталне библиотеке), и сличних заједница и подухвата у области издаваштва, дигитализације, лексикографије и поп-културе.

Не ограничавајући се на Интернет, био је активан у бројним културним, научним и издавачким пројектима у Евроазији од 1993, посебно у земљама бивше Југославије, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине, Русије, Пољске, укључујући и подухвате очувања мањинских и племенских култура Евроазије или иницијативу за „Балканску културну мрежу“ (заједно са грчким културним активистом и музичким продуцентом Никосом Валканосом и другим колегама).

Његови друштвени ставови укључују и снажно заступање филозофије „отворених извора“ и слободног знања, као „цивилизацијских темеља сваког људског друштва“. Активно подржава неколико регионалних Википедија, нарочито у Источној Европи, још од њиховог оснивања.

Као писац, драматург и сценариста, био је национално и међународно награђиван и номинован петнаестак пута, укључујући и номинације за награде “Prix Europa” у Берлину и “Prix Italia” у Риму.

За свој културно-издавачки рад је национално и међународно признат двадесетак пута, укључујући и номинацију за „United Nations World Summit Award“, три пута годишњу награду Друштва за информатику Србије и десет YU Web Top 50 признања (SR Web Top 50).

Позоришни и радио комади

• Острвска прича, 1987.
• Викенд са Маријом Броз, 1990.
• Словенски Орфеј, 1992.
• Скаска о космичком јајету, 1992.
• Тачка сусрета, 1992.
• Снег није бео, 2009.
• Валцер за Олгу, 2018.^[2]

Књиге драма

• Словенски Орфеј и друге драме, „Знак Сагите“, Београд, 1995.

Романи

• Веригаши. Роман о Нашима, „Еверест медиа“, Београд, 2012.

Стрипови

• Трећи аргумент са Милорадом Павићем и цртачем Зораном Туцићем
  • албуми, српски и енглески, „Бата“ и „Орбис“, Београд, и „Свети Сава“, Лимасол, 1995;
  • на енглеском Хеви Метал Магазин, Њујорк, 1998/1999/2000.
• Под вучјим жигом, цртач Антоан Симић
  • Стрипманиа, магазин, Београд, 1996.
• Кнез Липен, цртач Синиша Бановић
  • Парабелум, магазин, Сарајево, 2012.

Историја и естетика стрипа

• Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, критички лексикон, коауторски са Живојином Тамбурићем, Здравком Зупаном и Полом Граветом, Омнибус, Београд, 2011. (српски и енглески)

Сценариста

• Поздрави све који питају за мене, документарни, 1987. (сарадник Зорану Ђорђевићу на сценарију)
• Ars longa, vita brevis, кратки играни, 1991.
• Словенски Орфеј, адаптација представе, 1992.
• Јанусово лице историје 1-3, документарна серија, 1993. Косценариста Срђан В. Стојанчев
• Уске стазе, кратки играни, 1995.
• Животи Косте Хакмана, документарни, 2005.
• Музика тишине, документарни, 2011.
• Звона Саве Лозанића, документарни, 2017.

Продуцент

• Мој мртви град, документарни, 2000
• Животи Косте Хакмана, документарни, 2005
• Музика тишине, документарни, 2011.

Кастинг

• Ларго Винч, 2008.

• Пројекат Растко
• Пројекат Гутенберг
• Дигитализација српске културе
• Коста Хакман
• Милорад Павић
• Дејан Ајдачић

• Уметничка биографија на сајту Удружења драмских писаца Србије
• Зоран Стефановић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Општа биографија на сајту „Проект Растко - Македонија“
• Орлић, Милан. Дух над водама: Пројекат Растко — ћирилични део глобализације, Арттех-Свеске, Панчево, 2005.
• Cieślak, Marcin. Digitalizacja zbiorów dla Wikipedii i Wikisłownika, извештај о Стефановићевом предавању о филозофији „отворених извора“ на Викимедијиној регионалној конференцији, Београд 2008. (извештај пољске Викимедије)

• Пројекат Растко, српски портал међународне мреже
• Стефановић, Зоран. Словенски Орфеј, двојезични сајт посвећен драми номинованој за Prix Europa, Берлин 2002.
• Стефановић, Зоран. Скаска о космичком јајету, драма, 1992.
• Urbański, Andrzej: "Zoran w Belgradzie", Reportaż, Korespondencja z ojcem # 9, 2008.
• Музика тишине Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2011), сајт дугометражног документарног филма о деци оштећеног слуха која уче пантомиму (2009)
• Животи Косте Хакмана, информације о дугометражном документарном филму (2006)
• Зоран Стефановић - биографија
• СРПСКИ СТРИП УСРЕД ПАРИЗА: Колективном изложбом и књигом представљени наши врхунски уметници („Вечерње новости”, 3. јул 2022)