Интерлакен
Интерлакен (нем. Interlaken, фр. Interlaken, итал. Interlaken) је град у средишњој Швајцарској. Интерлакен је значајан град у оквиру Кантона Берн, где је средиште округа Интерлакен-Горњи Хасли. Тун је данас познат као познато туристичко место у Швајцарској, посебно као ваздушна бања.[1] Природне одликеИнтерлакен се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Берна Интерлакен је удаљен 60 км југоисточно. Рељеф: Интерлакен је смештен у области Бернске горње земље. Град је положен на превлаци која дели ниже, Тунско језеро и више, Бријеначко језеро, на приближно 570 m надморске висине. Превлаку је изградила река Ар и она је невелика и равна. Јужно и северно од града издижу се Алпи. Клима: Клима у Интерлакену је умерено континентална са оштријим одликама због надморске висине и окружености Алпима. Воде: Интерлакен се налази на месту где позната швајцарска река Ар истиче из Тунског језера.[2] ИсторијаПодручје Интерлакена је било насељено још у време праисторије (Келти) и Старог Рима, али није имало изразитији значај. Први помен насеља везан је за годину 1279, када је ту био женски манастир. Вековима је насеље било познато по манастиру и по обласном трговишту.[3] Током средине 19. века Интерлакен је откривен као веома сликовито место од стране уметника, а потом и туриста. Ово је дало снажан замах развоју насеља у право и развијено туристичко место. Ово благостање се задржало до дан-данас.[4] Становништво2008. године Интерлакен је имао око 5.500 становника. Од тог броја 26,4% су страни држављани. Језик: Швајцарски Немци чине већину града и немачки језик је доминира у граду (83,4%). Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако се данас ту могу чути и португалски (3,9%) и италијански језик (2,8%). Вероисповест: Месно становништво је од 15. века протестантске вере. Међутим, последњих деценија у Интерлакену се знатно повећао удео других вера. И данас су грађани већином протестанти (56,1%), али ту живе и мањински римокатолици (22,3%), атеисти (6,7%), муслимани (3,3%) и православци (1,6%).[5] Галерија
Референце
Спољашње везе |