|
Међународне санкције против Русије 2014. године Русија Државе које су увеле санкције Русији Државе, чланице ЕУ, које су увеле санкције Русији Године 2014. након кризе на Криму и оружане ескалације која је довела до рата у источној Украјини, бројне државе и владе увеле су санкције појединцима и предузећима у Русији или на Криму. То су биле САД, ЕУ, Канада, Јапан, Норвешка, Црна Гора, Албанија, Швајцарска, Молдавија, Исланд, Нови Зеланд и Аустралија, као и сама Украјина. Русија је узвратила забраном увоза хране из тих земаља и организација. Хронологија санкцијаПрви круг санкција САД и ЕУ уведен је 17. марта. 2014. године, због руске анексије Крима: уведена је забрана путовања и замрзнута имовина против 21 званичника Русије или Крима. [1] У априлу догодила се друга рунда санкција: САД су увеле забрану пословних трансакција за 7 руских држављана и седамнаест руских компанија. Истог дана, ЕУ је увела забрану путовања за додатних 15 руских појединаца. [2] Трећи круг санкција догодио се 17. јула, када су САД увеле забрану пословања двема великим руским енергетским компанијама, Росњефту и Новатеку, док је ЕУ саветовала Европску инвестициону банку да више не улаже у руске пројекте. [3] Руска берза РТС је тада забележила пад вредности акција од четири одсто, док су акције Росњефта пале за пет, а Новатека за 11 одсто. [4] ЕУ је 29. јула први пут увела санкције руским нафтним компанијама, банкама и војним компанијама: забрана приступа финансијским тржиштима ЕУ, забрана продаје оружја, осетљивих енергетских технологија и производа двоструке намене, као и цивилних и ратних. Замрзнута је и имовина четворице руских бизнисмена блиских Владимиру Путину, који су били оптужени да имају користи од анексије Крима или да активно подржавају дестабилизацију источне Украјине. [5] Четврту рунду још горих санкција ЕУ је увела 18. децембра. Према новим мерама, забрањено је било какво улагање или финансирање на Криму од стране европских компанија и компанија и тиме постало нелегално, а европским туристичким агенцијама и јахтама такође је забрањен улазак у било коју луку на полуострву. Такође је забрањен извоз одређених добара и технологија на Крим, посебно оних везаних за транспорт, телекомуникације, енергетски сектор или индустрију производње нафте, гаса и минерала. [6] Сједињене Државе су 9. децембра увеле још нових санкција, укључујући највећу руску банку Сбербанк, док су замрзле имовину пет руских одбрамбених технолошких компанија и забраниле извоз робе, услуга или технологија које подржавају истраживање или производњу за руско дубоко море, арктичку обалу или пројекте који имају потенцијал за производњу нафте, а то највише погађа пет компанија – Гаспром, Гаспром њефт, Лукоил, Сургутнефтегас и Росњефт. [7] Аустралија је 3. септембра одлучила да укине продају уранијума Русији у знак протеста због политике Москве према Украјини. [8] Поред тих мера, Русија је искључена из Г-8 [9] и Савета Европе као чланица. [10] Економски губициРуски министар финансија Антон Силуанов рекао је да су 2014. године санкције и пад цене нафте за преко 30 одсто коштали Русију 140 милијарди долара. [11] До краја 2014. године руска рубља је пала за 50 % према долару, те је 16.12. Руска централна банка је 2014. године одлучила да повећа кључну каматну стопу у Русији са 10,5 на 17 %, што је обичном становнику Русије био велики терет. [12] Види још
Извори
Спољашње везе
|
