Приступање СрбијеЕвропској унији (ЕУ) је на актуелној агенди будућег проширења ЕУ од 2012. године, када је Србија постала кандидат за приступање. Србија је званично поднела захтев за чланство у Европској унији 22. децембра 2009. године. Преговори о приступању су тренутно у току.[1]
Приступање Србије Европској унији је процес у којем Република Србија настоји да приступи Европској унији, као пуноправна чланица. Србија је званично поднела захтев за чланство у Европској унији 22. децембра2009. године.[2][3][4] Упркос препрекама у области политике, дана 7. децембра2009. године Европска унија је деблокирала трговинске споразуме са Србијом,[5][6] а 19. децембра исте године шенгенске земље одобриле су визну либерализацију за грађане Србије.[7][8]Влада Србије је поставила за циљ приступање ЕУ у 2014. години, према плану Агенда 2014, тадашњег грчког премијера Јоргоса Папандреуа.[9][10] Потпредседник Европске комисијеЖак Баро подржавао је ову иницијативу, очекујући улазак Србије у ЕУ у наредних 5 до 7 година након подношења формалног захтева за приступање.[11] Након засталих преговора са Србијом, Европска унија у октобру 2010. године кренула је у преговоре о придруживању.[12] Дана 7. новембра2007. године, парафиран је Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије, односно, две стране су се сложиле о коначној верзији текста која би требало да се подвргне малим изменама или да остане непромењен, што је потез који је претходио формалном потписивању.[13] Споразум су парафирали потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и комесар за проширење ЕУ Оли Рен, а церемонији је присуствовао и председник Србије Борис Тадић.[14] То потписивање је било прекретница у преговорима за приступање Србије и спроведено је пошто је главна тужитељка за ратне злочине Карле дел Понте известила ЕУ да Србија правилно поштује одлуке суда, али додала је да Ратко Младић мора бити у Хагу пре него што споразум буде званично потписан.[15][16] Младић је потом ухапшен 26. маја2011. године, и потом изручен Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију на суђење.[17][18][19][20] Дана 20. јула2011. године ухапшен је Горан Хаџић, последњи хашки бегунац.[21][22][23] Свих 27 министара иностраних послова ЕУ дана 28. фебруара2012. године гласало је за предлог статуса, а резултат је био 26 гласова за и 1 глас против. Румунија је гласала против, јер је желела да се закључи положај влашке мањине.[24] Када је уклоњена и последња препрека на путу ка одобравању кандидатуре, пошто је Румунија била задовољна јер је са Србијом усагласила записник о мањинама, Србија је добила статус кандидата 1. марта.[25][26][27] Преговори су отворени 21. јануара2014. године, а прва поглавља су отворена 14. децембра2015. године.
Ставови
Став Владе Србије
Прослава добијања статуса кандидата
У свом експозеу у Скупштини Републике Србије 27. априла 2014. године премијер Александар Вучић је рекао да се преговори са Европском унијом настављају у доброј вери да ће до краја мандата ове владе бити приведени крају, као и да је овај процес приоритет и "уколико будемо вредно радили, верујем да би Србија до краја ове деценије могла да постане чланица Европске уније."[28] Приликом посете високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон 28. априла 2014. године он је поновио да постоји шанса да Србија до 2020. године постане пуноправна чланица ЕУ, и поновио да је то циљ који треба достићи због наше земље и унутрашњих реформи, које би требало да буду завршене до 2018. године.[29]
Влада Србије је раније изјавила да статус Косова не би требало да буде повезан са преговорима са ЕУ.[30]
Несугласице унутар Владе 2008.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић потписао је Споразум о стабилизацији и придруживању 29. априла2008. године.[31] Тадашњи премијер, Војислав Коштуница, изјавио је 1. маја да је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров био у праву када је рекао да је ССП требало да буде раније потписан.[32] Али само један дан касније, 2. маја, обећао је да ће поништити споразум после избора, назвавши га „триком“, као и „Соланиним споразумом“.[33][34][35]
После парламентарних избора 2008. године, нова парламентарна већина и влада је формирана, а опозиција је остала без политичке моћи. Нови премијер Србије, Мирко Цветковић, изјавио је у експозеу у Скупштини Србије, да ће један од првих потеза владе бити упућивање парламенту на ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији.[36][37] Од јануара 2009. године, српска влада је почела једнострано да спроводи своје обавезе из споразума.[38]
Према истраживању Центра за слободне изборе и демократију, новембра 2009. године подршка грађана Србије за улазак у ЕУ била је 71 одсто.[39][40] Међутим, та подршка је нагло опала, те се крајем 2010. године спустила на око 60%, а у априлу 2011. године на свега 42,4%. Према истраживањима јавног мњења спроведеним у августу2012. године подршка се попела на 49%.[41][42]
Ранија препрека у процесу приступања Србије ЕУ - сарадња са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) - је превазиђена с обзиром да су сви оптужени испоручени Хашком трибуналу (Ратко Младић 26. маја, а Горан Хаџић 20. јула2011. године).[43]
Холандија се раније противила потписивању и ратификацији ССП-а са Србијом, са објашњењем да неће ставити ССП на снагу све док се Ратко Младић не нађе у притвору Хашког трибунала. Дана 15. септембра2008. године Холандија је замрзла трговински део ССП-а са Србијом.[44][45][46] Међутим, Холандија сада активно подржава напоре Србије да приступи ЕУ, а Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије је ратификовала 2012. године. Холандија наглашава значај нормализације односа између Београда и Приштине и извођења реформи потребних за чланство у ЕУ.[47]
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон изјавила је 28. априла 2014. године да Србија може да буде пример осталима у региону, као и да покаже шта се може са правим вођством. Она је том приликом похвалила и резултате у нормализацији односа са Приштином и одала је почаст Београду на храбрости, политичкој зрелости и државничком приступу у односима са Приштином упркос многим тешким изазовима и тешким одлукама. Она је тада рекла и да је Србија важан политички партнер ЕУ и указала на допринос Србије сарадњи и унапређењу односа са суседима, што је од кључног значаја за стабилност целог региона.[48]
Србија и Европска унија нису биле усклађене над спровођењем ЕУЛЕКС мисије ЕУ на Косову. ЕУ жели да имплементира своју мисију на Косову на основу Ахтисаријевог предлога о статусу Косова, док Србија жели да Еулекс прво одобри Савет безбедности УН у складу са резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244.[49][50] То се догодило касније, после плана од 5 тачака који су направили Канцелар УН и Влада Србије, пошто је Савет безбедности УН-а одобрио мисију ЕУЛЕКС, који функционише под управом УНМИК-а. Дана 19. маја2011. године, током званичне посете Србији, Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, рекао је да признање Косова није предуслов за улазак Србије у ЕУ.[51]
Владе Холандије и Белгије и даље су се противиле потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању, док је влада Шпаније лобирала на страну Србије.[52]
Ноам Чомски сматра да Европска унија није одушевљена идејом да јој Србија приступи.[53]
Преговори
Европска унија разматрала је проширење своје заједнице на Балкан још од касних деведесетих година 20. века.[54] Преговори су постали озбиљни, када је Србија започела процес спровођења реформи после пада Милошевићевог режима 2000. године, тада као део државне заједнице Србије и Црне Горе, а Европска унија званично је саопштила да су балканске државе потенцијални кандидати.
Дана 3. маја2006. године Европска унија привремено је замрзла преговоре са Србијом, због нехапшења Ратка Младића, наводећи да Србија није испунила своју обавезу да у потпуности сарађује са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.[56]
Преговарачки поступак
Правна тековина Европске уније
Процена ЕК на почетку
Посматрање започето
Посматрање завршено
Поглавље отворено
Поглавље затворено
1. Слободно кретање роба
Потребно је више напора
17.06.2014
12.09.2014
–
–
2. Слободно кретање радника
Потребно је више напора
23.01.2014
25.03.2014
–
–
3. Право пословног настањивања и слобода пружања услуга
Потребно је више напора
30.01.2014
13.03.2014
–
–
4. Слободно кретање капитала
Потребно је више напора
13.10.2014
15.12.2014
10.12.2019
–
5. Јавне набавке
Потребно је више напора
21.03.2014
13.05.2014
13.12.2016.
–
6. Право привредних друштава
Не очекују се велике тешкоће
11.12.2014
05.02.2015
11.12.2017.
–
7. Право интелектуалне својине
Потребно је више напора
24.09.2014
13.11.2014
20.06.2017.
–
8. Политика конкуренције
Потребно је више напора
31.03.2014
05.11.2014
–
–
9. Финансијске услуге
Потребно је више напора
21.01.2015
17.03.2015
27.06.2019
–
10. Информационо друштво и медији
Потребно је више напора
22.05.2014
02.07.2014
–
–
11. Пољопривреда и рурални развој
Потребан је значајан напор
18.03.2014
16.09.2014
–
–
12. Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика
Потребно је више напора
03.02.2014
24.10.2014
–
–
13. Рибарство
Не очекују се велике тешкоће
30.09.2014
14.11.2014
25.06.2018.
–
14. Транспортна политика
Потребно је више напора
16.12.2014
27.02.2015
14.12.2021.
–
15. Енергетика
Потребно је више напора
29.04.2014
12.06.2014
14.12.2021.
–
16. Опорезивање
Не очекују се велике тешкоће
14.10.2014
06.03.2015
–
–
17. Економска и монетарна политика
Не очекују се велике тешкоће
02.12.2014
12.03.2015
10.12.2018.
–
18. Статистика
Не очекују се велике тешкоће
20.05.2014
26.11.2014
10.12.2018.
–
19. Социјална политика и запошљавање
Потребно је више напора
10.02.2014
26.06.2014
–
–
20. Предузетничка и индустријска политика
Не очекују се велике тешкоће
03.04.2014
02.07.2014
27.02.2017.
–
21. Трансевропске мреже
Потребно је више напора
29.04.2014
27.02.2015
14.12.2021.
–
22. Регионална политика и координација структурних инструмената
Потребно је више напора
01.10.2014
29.01.2015
–
–
23. Правосуђе и основна права
Потребан је значајан напор
25.09.2013
10.12.2013
18.07.2016.
–
24. Правда, слобода и безбедност
Потребан је значајан напор
02.10.2013
13.12.2013
18.07.2016.
–
25. Наука и истраживање
Не очекују се велике тешкоће
06.10.2014
01.12.2014
13.12.2016.
13.12.2016.
26. Образовање и култура
Не очекују се велике тешкоће
20.02.2014
04.04.2014
27.02.2017.
27.02.2017.
27. Животна средина и климатске промене
Потребан је значајан напор
15.09.2014
21.11.2014
14.12.2021.
–
28. Заштита потрошача и заштита здравља
Потребно је више напора
04.12.2014
04.02.2015
–
–
29. Царинска унија
Не очекују се велике тешкоће
26.03.2014
04.06.2014
20.06.2017.
–
30. Економски односи са иностранством
Не очекују се велике тешкоће
02.07.2014
09.10.2014
11.12.2017
–
31. Спољна, безбедносна и одбрамбена политика
Не очекују се велике тешкоће
15.07.2014
10.10.2014
–
–
32. Финансијска контрола
Потребан је значајан напор
17.10.2013
26.11.2013
14.12.2015
–
33. Финансијске и буџетске одредбе
Не очекују се велике тешкоће
27.01.2015
24.03.2015
25.06.2018.
–
34. Институције
Ништа за усвајање
−
−
−
–
35. Остала питања: Односи са Косовом
Потребно је више напора
22.01.2014
25.03.2015
14.12.2015
–
Напредак
34 од 34
34 од 34
22 од 34
2 од 34
Значајни датуми
Датум
Догађај
07. новембар 2007.
Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању.
19. децембар 2009.
Укинут је визни режим за Србе који путују у шенгенске земље.
22. децембар 2009.
Србија поднела формални захтев за чланство.
24. новембар 2010.
ЕУ послала Србији Упитник за преговоре о чланству у ЕУ.
31. јануар 2011.
Србија подноси одговоре на Упитник Комисији.
22. април 2011.
Србија послала одговоре на додатна питања из Упитника ЕУ.
14. октобар 2011.
Европска комисија одговара на Упитник с позитивним мишљењем (Авис).
1. март 2012.
Србија добија службени статус кандидата.
22. април 2013.
ЕУ Комисија предлаже почетак преговора.
28. јун 2013.
Европски савет поставља циљни датум 21. јануар 2014 за почетак приступних преговора.
25. септембар 2013.
Скрининг почео.
17. децембар 2013.
Европски Савет усвојио преговарачки оквир са Србијом и одредио датум 21.01.2014. за почетак преговора
21. јануар 2014.
Приступни преговори започети са процесом скрининга.
24. март 2015.
Србија завршила скрининг.
14. децембар 2015.
Србија отворила поглавља 32 и 35.
18. јул 2016.
Србија отворила поглавља 23 и 24.
13. децембар 2016.
Србија отворила поглавља 5 и 25, и затворила поглавље 25.
27. фебруар 2017.
Србија отворила поглавља 20 и 26, и затворила поглавље 26.
.svg)
.svg)
