Тибетско писмо

Тибетско писмо
Тибетско писмо;
Тип	Абугида
Језици	тибетски, џонга, ладакијски, сикимски, балтијски, таманшки, шерпански, цанглански и гуруншки
Временски период	~650. до садашњости
Породица	прасинајско феничанско арамејско брахми гупта сидамско тибетско писмо; ; ; ; ; ;
Дечији систем	лимбуанско, лепчанско и пагспа
Правац	слева надесно
ISO 15924	Tibt, 330
Уникод назив	Tibetan
Уникод	U+0F00–U+0FFF
	Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видети упитнике, кутије или друге симболе уместо уникод карактера.

Тибетско писмо је званично писмо тибетских језика и неколико осталих јужноазијских језика. Као и код сваке абугиде, знакови су састављени комбинацијом сугласника и самогласника. Штампани облик тибетског писма се зове Ућен (тиб. དབུ་ཅན, 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове Уме (тиб. རྒྱུག་ཡིག, 'без врха').

Сем на Тибету, ово писмо се користи и у Бутану, Индији, Непалу и Пакистану. Од тибетског, настала су и лимбуанско, лепчанско и пагспа писма.^[1]

Штампани и рукописни облик

Штампани облик тибетског писма се зове Ућен (тиб. དབུ་ཅན་, 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове Уме (тиб. རྒྱུག་ཡིག, 'без врха'). Рукописни облик нема препознатљиву црту на врху.

Опис

Као и код свих писма индијског порекла, у тибетском, сваки знак за сугласник аутоматски добија самогласник 'а' на крају. Специфична одлика овог писма је то што се сугласници могу записати као радикали (основног састава) или као горњи и доњи индекс. Горњи индекс је за сугласнике 'r', 'l' и 's', а доњи за 'y', 'r', 'l' и 'w'. За пример, узет је радикал 'ka'. Додавањем горњег или доњег индекса 'r', могу се добити 'kra' или 'rka'. У првом случају где је 'r' у средини, оно се пише као доњи индекс. У другом случају је 'r' први глас и пише се као горњи индекс.^[1] 'R' мења свој облик када је написано као горњи или доњи индекс (нпр. རྐ 'rka', рка), с тиме да је 'rnya', тј. 'рња' изузетак (རྙ). Слично, сугласници 'r', 'w' и 'y' мењају облик кад се налазе под сугласником (нпр: 'r': ཀྲ 'kra', кра;'w': ཀྭ 'kwa', ква;'y': ཀྱ 'kya', кја).

Самогласници у овом писму су 'a', 'i', 'u', 'e' и 'o'. Самогласник 'a' је присутна (у изговору и у правопису) код свих сугласника. Остали самогласници се означавају посебним знаковима који се додавају изнад или испод сугласника, нпр. ཀ ka; ཀི ki; ཀུ ku; ཀེ ke; ཀོ ko. Самогласници i, e и o се пишу над сугласником, а u под њиме.^[1]

У тибетском слогови се пишу слева надесно.^[2] Слогови су раздвојени 'цегом' (་) јер је велик број слогова у тибетском једносложан. Овај знак служи и као празно место пошто у тибетском такво нешто не постоји.

Тибетско писмо нема знакове за тонове иако неки тибетски језици имају тонове. У време кад је писмо конструисано ни у једном тибетском језику није било различитих тонова.

Тибетско писмо има 30 самогласника, који су познати и као радикали.^[1]

ཁ kha /kʰá/	ག ga /kà, kʰà/	ང nga /ŋà/
ཆ cha /tʃʰá/	ཇ ja /tʃà/	ཉ nya /ɲà/
ཐ tha /tʰá/	ད da /tà, tʰà/	ན na /nà/
ཕ pha /pʰá/	བ ba /pà, pʰà/	མ ma /mà/
ཚ tsha /tsʰá/	ཛ dza /tsà/	ཝ wa /wà/ (није одувек било део писма)^[3]
ཟ za /sà/	འ 'a /hà/^[5]
ར ra /rà/	ལ la /là/
ས sa /sá/	ཧ ha /há/^[6]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
^ Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, N. Y.: Pergamon Press, 1994. 10 vol.
^ Старотибетски језик није имао глас /w/.
^ ^а ^б У случају 'zh' и 'sh', 'h' означава палатализацију.
^ h или апостроф (’) често означавају аспирацију (призвучност).
^ Слово h означава безвучни грлени струјни сугласник.

Литература

Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, NY: Pergamon Press, 1994. 10 vol.
Beyer, Stephan V. (1993). The Classical Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
Chamberlain, Bradford Lynn. 2008. Script Selection for Tibetan-related Languages in Multiscriptal Environments. International Journal of the Sociology of Language 192:117–132.
Csoma de Kőrös, Alexander. (1983). A Grammar of the Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
Csoma de Kőrös, Alexander (1980–1982). Sanskrit-Tibetan-English Vocabulary. 2 vols. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
Das, Sarat Chandra: “The Sacred and Ornamental Characters of Tibet”. Journal of the Asiatic Society of Bengal, vol. 57 (1888), pp. 41-48 and 9 plates.
Das, Sarat Chandra. (1996). An Introduction to the Grammar of the Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Motilal Banarsidass.
Jäschke, Heinrich August. (1989). Tibetan Grammar. Corrected by Sunil Gupta. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.

Спољашње везе

[daniels-1] а ^б ^в ^г Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.

[asher-2] Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, N. Y.: Pergamon Press, 1994. 10 vol.

[3] Старотибетски језик није имао глас /w/.

[ReferenceA-4] а ^б У случају 'zh' и 'sh', 'h' означава палатализацију.

[5] или апостроф (’) често означавају аспирацију (призвучност).

[6] Слово h означава безвучни грлени струјни сугласник.

[1]

[2]

[3]

[5]

[6]