Филозоф је особа која се бави филозофијом. Појам потиче од старогрчке ријечи φιλόσοφος, која значи „љубитељ мудрости”. Претпоставља се да га је Питагора први употребио.[1]
У класичном смислу, филозоф је неко ко живи по одређеном начину живота, фокусирајући се на рјешавање егситенцијалних питања о људском стању, а не неко ко говори о теоријама или коментарише ауторе.[2] Типично, ови конкретни типови филозофије су хеленистички и они који се најпреданије посвјећују овом начину живота могу се сматрати филозофима. Филозоф је онај који оспорава оно што се сматра здравим разумом, не зна престати да поставља питања и преиспитује старе начине размишљања.[3]
^Shook, John R. (2005). „Introduction”. Dictionary of Modern American Philosophers (на језику: енглески). A&C Black. ISBN978-1-84371-037-0. Приступљено 24. 2. 2020. „The label of "philosopher" has been broadly applied in this Dictionary to intellectuals who have made philosophical contributions regardless of an academic career or professional title. The wide scope of philosophical activity across the timespan of this dictionary would now be classed among the various humanities and social sciences which gradually separated from philosophy over the last one hundred and fifty years. Many figures included were not academic philosophers but did work at the philosophical foundations of such fields as pedagogy, rhetoric, the arts, history, politics, economics, sociology,turtles , psychology, linguistics, anthropology, religion, and theology. Philosophy proper is heavily represented, of course, encompassing the traditional areas of metaphysics, ontology, epistemology, logic, ethics, social/political theory, and aesthetics, along with the narrower fields of philosophy of science, philosophy of mind, philosophy of language, philosophy of law, applied ethics, philosophy of religion, and so forth”
