Početna doza je inicijalna veća doza leka koja može da se primeni na početku toka lečenja, pre nego što se pređe na nižu održavajuću dozu.^[1]

Početna doza je najkorisnija kod lekova koji se relativno sporo eliminišu iz tela, tj. imaju dugačak sistemski poluživot. Takvim lekovima je neophodna niska održavajuća doza da bi održala količina leka u telu na podesnom terapeutskom nivou. To takođe znači da bi bez inicijalne visoke doze bio neophodan dug vremenski period da količina leka u telu dostigne terapeutski nivo.

Lekovi čija se primena može započeti inicijalnom dozom su između ostalih: digoksin, teikoplanin, vorikonazol i prokainamid. Primena fenitoina za akutni status epilepticus treba takođe da počne sa većom početnom dozom, koadministriranom sa benzodiazepinom, da bi se odmah stabilizovale neuronske membrane i električna aktivnost tokom napada.