Poluvreme eliminacijePoluvreme eliminacije (poluvreme izlučivanja ili biološko poluvreme) je vreme koje je potrebno da se neka materija (lek, radioaktivni element i drugo) izgubi pola svoje farmakološke, fiziološke ili radiološke aktivnosti[1][2] (MeSH definicija). U medicinskom kontekstu, poluživot se takođe može opisati kao vreme potrebno da se koncentracija supstance u krvnoj plazmi prepolovi. Poluvreme eliminacije je važan farmakokinetički parametar i obično se obežava kao t1/2[3], a nekad i kao b1/2 da bi se razlikovalo od vremena poluraspada radioaktivnih elemenata.[4] Dok se radioaktivni izotopi raspadaju po principima kinetike, te im je brzina raspadanja ravnomerna, izlučivanje materije iz živog organizma se zasniva na mnogo kompleksnijim principima, usled akumulacije u tkivima, prisustva aktivnih metabolita, i interakcije sa receptorima, te ga je mnogo teže izmeriti.[5] PrimeriVodaBiološki poluživot vode u čoveku je oko 7 do 14 dana. Konzumacija velikih količina alkohola redukuje biološki poluživot vode u telu[6][7]. To se može koristiti za dekontaminaciju ljudi kontaminiranih sa tricijumskom vodom (tricijum). AlkoholOdstranjivanje etanola (alkohola za piće) putem oksidacije alkoholnim dehidrogenazama u jetri je ograničeno u ljudskom telu. Iz tog razloga uklanjanje većih količina alkohola iz krvi može da sledi kinetiku nultog stepena. Reakcijski korak koji ograničava brzinu razlaganja jedne supstance može da bude zajednički sa drugim supstancama. Na primer, koncentracija etanola u krvi uslovljava kinetiku metanola i etilen glikola. Oksidacija metanola u toksični formaldehid i mravlju kiselinu se može sprečiti unosom odgovarajuće količine etanola u osobu zatrovanu metanolom. Metanol je veoma toksičan i može da izazove slepilo i smrt. Osoba koja je zatrovana etilen glikolom može da bude tretirana na isti način. Lekovi
Metali
Vidi jošReference
Literatura
Spoljašnje veze |