Пећински медвед

Пећински медвјед; Временски распон: 0,25–0,027 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓ средњи Плеистоцен - касни Плеистоцен
	илустација пећинског медвједа
Статус угрожености
	; Изумро (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Породица:	Ursidae
Род:	Ursus
Врста:	†U. spelaeus
Биномно име
	†Ursus spelaeus; Johann Christian Rosenmüller, 1794.;

Пећински медвед (лат. Ursus spelaeus), изумрла је врста медведа, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина настали током средњег и касног плеистоцена.

У областима у којима нису пронађени остаци пећинског медведа, откривени су остаци мрког медведа (лат. Ursus arctos). Пећински медвед је био већег раста, зуби су били прилагођени храни биљног порекла и имао је избочину на чеоном делу лобање. Остаци пронађени у Европи припадају јединкама које су угинуле током хибернације, старијим јединкама или младунцима, према чему се закључује да пећински медвед није био чест плен човека. Величина медведа се смањује током постглацијала.

Станиште

Пећински медвед је живео широм Европе, од Шпаније до Евроазије, и од Италије и Грчке до Белгије. Било их је и у Немачкој, Пољској, Мађарској, Румунији и у неким деловима Русије и Србије. Не постоје докази да је овај медвед живео у северној Британији, Скандинавији и балтичким земљама, које су у то време биле под дубоким ледом. Највише остатака ове врсте пронађени су у Аустрији, Швајцарској, на југу Немачке, северној Италији, северној Шпанији, Хрватској, Мађарској и Румунији. Иако је у неким пећинама пронађен велики број скелета, научници верују да су скелети акумулирани у периоду од 100.000 година, што би значило отприлике 2 смртна случаја годишње^[1]. У Србији су глава и више фрагмената пећинског медведа пронађени у једном од канала пећинског система у палезоиским мермерисаним кречњацима у близини села Брезовица код Трстеника.

Фосили

цели костур пећинског медведа
лобања и кости пећинског медведа (Народни музеј Крушевац)

Пећински цртежи

илустрација цртежа пећинског лава, вунастог мамута, дивљег коња и пећинског медвједа са зида пећине Лес Кобарелес у близини града Дордоња у Француској
илустрација цртежа два коња, ирваса и пећинског медвједа са зида пећине Гроте де ла Мари у близини града Дордоња у Француској

Види још

Извори

^ Bieder, Robert (2005). Мечка. стр. страна 192. ISBN 978-1-86189-204-1.

Литература

Bieder, Robert (2005). Мечка. стр. страна 192. ISBN 978-1-86189-204-1.
Christiansen,What size were Arctodus simus and Ursus spelaeus?
Ernst Probst (2015). Der Höhlenbär. ISBN 978-3-9593456-1-3. Diplomica Verlag, Hamburg. .
Gernot Rabeder, Doris Nagel, Martina Pacher: Der Höhlenbär. Jan Thorbecke Verlag. . Stuttgart. 2000. ISBN 978-3-7995-9085-3. .

Спољашње везе

[bieder-1] Bieder, Robert (2005). Мечка. стр. страна 192. ISBN 978-1-86189-204-1.

[1]