_(2).jpg)
|
|
Помракуше
Помракуше или ширококљунке (Caprimulgiformes) су ред птица, које у већини случајева воде ноћни начин живота на шта указује и њихов изглед. Реду припадају четири, а према неким ауторима пет породица. Распрострањене су по читавом свету, осим у поларним крајевима. У средњој Европи живе само две врсте: легањ (Caprimulgus europaeus) и црвеноврати легањ (Caprimulgus ruficollis). Имају дуга крила и добри су летачи. Све врсте се хране инсектима, са јединим изузетком врсте уљашица, која је једина ноћна птица и храни се искључиво плодовима. КарактеристикеМаса им се креће од 100 до 400 грама.[1] Глава им је крупна са крупним очима и широким кљуном.[2] Кљун је дубоко расцепљен па могу широко да отворе уста, која су опкољена венцем чекиња.[3] Бојом перја, које је мекано и растресито, имитирају увело лишће, јер се гнезде на тлу. Неке врсте падају у хибернацију и тада им температура тела достиже око 20 °C.[2] Добри су летачи; крила су им дуга и заоштрена.[1] АреалРаспрострањене су по целом свету, осим на поларним областима.[2] СистематикаCaprimulgiformesРаније су сви припадници редова Apodiformes, Aegotheliformes, Nyctibiiformes, Podargiformes, и Steatornithiformes били груписани заједно са ноћних помракушама у Caprimulgiformes. Међународни орнитолошки конгрес је 2021. године редефинисао Caprimulgiformes тако да се примењује само на помракуше, при чему су Nyctibius, жабоусте, уљашице и Aegotheles поново класификоване у сопствене редове.[4] Погледајте Strisores за више информација о споровима око таксономије Caprimulgiformes. Филогенетском анализом утврђено је да су припадници изумрле породице Archaeotrogonidae, познате из еоцена и олигоцена Европе, најближи познати сродници помракуша.[5] CaprimulgidaeТрадиционално, ноћни јастребови су подељени у две потфамилије - Caprimulginae, или типичне помракуше са 79 познатих врста, и Chordeilinae, или ноћне јастребове из Новог света, са 10 познатих врста. Групе су сличне у већини аспеката, али типичне помракуше имају рикталне чекиње, дуже кљунове и мекше перје. Њихово меко перје је загонетно обојено да подсећа на кору или лишће, а неке врсте, неуобичајено за птице, седе дуж гране, а не преко ње, што помаже да се прикрију током дана. Подфамилије ноћних помракуша имају сличне карактеристике, укључујући мала стопала, мало корисна за ходање и дуга, шиљата крила. Уобичајена помракуша, Phalaenoptilus nuttallii, јединствена је као птица која пролази кроз неки облик хибернације, постаје укочена и са знатно сниженом телесном температуром недељама или месецима, иако друге помракуше могу ући у стање утрнулости на краће периоде.[6] У свом пионирском раду на хибридизацији ДНК-ДНК, Сибли и Ахлквист су открили да је генетска разлика између ушатих и типичних помракуша, заправо већа од оне између типичних ноћних јастребова и ноћних јастребова Новог света. Сходно томе, они су ушате помракуше сврстали у посебну породицу, Eurostopodidae (9 познатих врста), али породица још увек није широко прихваћена. Накнадни рад, како морфолошки тако и генетски, пружио је подршку за раздвајање типичних и ушатих помракуша, а неки ауторитети су усвојили ову препоруку Сибли-Ахлквиста, а такође и далекосежнију да групишу све сове (традиционално Strigiformes) заједно у Caprimulgiformes. Доњи списак задржава ортодокснији распоред, али препознаје ушасте помракуше као посебну групу. За више детаља и алтернативну шему класификације погледајте Caprimulgiformes и Сибли-Ахлквистову таксономију.
Такође погледајте списак помвракуша, сортираних по уобичајеним и биномним именима. Распрострањеност и станиште.jpg) Помракуше насељавају све континенте осим Антарктика, као и неке групе острва као што су Мадагаскар, Сејшели, Нова Каледонија и острва Кариба.[9] Оне не живе у изузетно сушним пустињским регионима. Помракуше могу заузети све надморске висине од нивоа мора до 4.200 m (13.800 ft), а бројне врсте су планински специјалисти. Помракуше заузимају широк спектар станишта, од пустиња до прашума, али су најчешће на отвореном са мало вегетације.[9] Ноћни јастребови су ограничени на Нови свет, а ушате помракуше на Азију и Аустралију.[9] Бројне врсте предузимају миграције, иако тајна природа породице може објаснити непотпуно разумевање њихових миграторних навика. Врсте које живе на крајњем северу, као што су европске помракуше или обични ноћни јастреб, мигрирају на југ са почетком зиме. Геолокатори постављени на европске помракуше у јужној Енглеској открили су да су презимиле на југу Демократске Републике Конго.[10] Друге врсте врше краће миграције.[9] Очување и статусSome species of nightjars are threatened with extinction. Road-kills of this species by cars are thought to be a major cause of mortality for many members of the family because of their habit of resting and roosting on roads.[11] They also usually nest on the ground, laying one or two patterned eggs directly onto bare ground. Nightjars possibly move their eggs and chicks from the nesting site in the event of danger by carrying them in their mouths. This suggestion has been repeated many times in ornithology books, but surveys of nightjar research have found very little evidence to support this idea.[12][13] Developing conservation strategies for some species presents a particular challenge in that scientists do not have enough data to determine whether or not a species is endangered due to the difficulty in locating, identifying, and/or categorizing their limited number (e.g. 10,000) known to exist, a good example being the Vaurie's nightjar in China's south-western Xinjiang Province (as seen only once in-hand). Surveys in the 1970s and 1990s failed to find the species.,[14] implying that the species has become extinct, endangered, or found only in a few small areas. У историји и популарној култури
Галерија
Референце
Спољашње везе Викиврсте имају више информација о чланку Помракуше.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Index:
pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
