Трогони[1] (лат. Trogoniformes) представља редптица са само једном, истоименом породицом (лат. Trogonidae). Породица има седам родова и 46 врста које настањују тропске шуме Африке, Индије, Југоисточне Азије, Средње и Јужне Америке,[2] а највећи део дана проводе на дрвећу. Ретко се задржавају на тлу. Имају кратке и слабе ноге и нису добри тркачи. Неке врсте су врло угрожене уништавањем њихових станишта. Међу њима је и дугорепи квецал, национални симбол Гватемале.
Обележја
Трогони су птице са шареним перјем. Врло су мирне, и кад седе на грани тешко их је уочити. Мужјаци су изразитих боја, док су женке мање упадљиве. Перје им је меко и паперјасто. У дугачком репу имају дванаест пера од којих су по три са сваке стране краћа од унутрашњих. Дужина репних пера варира од врсте до врсте, у распону од 25 до готово 80 cm. С горње стране тела перје има метални одсјај смарагдно зелене, зелене, плаве, а понекад и смеђе боје. С доње стране је често црвено, плаво, жуто или бело. Крила су им јако заобљена и уска, а пера на њима срполико савијена. Два прста су окренута према напред, а два према назад. Друге птице имају први и четврти прст окренут према назад, али код трогона су према назад окренута прва два прста. Код корена кљуна који је широк и снажан перје им прелази у чврсте чекиње које изгледају као чуперак. Младунце у прво време хране инсектима и другим бескичмењацима, док се одрасли хране различитим бобицама и воћем.
Положај трогона унутар класе Aves био је дугогодишња мистерија.[2] Предложени су различити односи, укључујући папагаје, кукавице, тукане, јакамаре и пуховкиње, модровране, сове и легњева. Новији морфолошки и молекуларни докази указују на везу са мишјакињама. Јединствени распоред прстију на стопалу (види морфологија и лет) је многе навео да сматрају да трогони немају блиских рођака и да их стављају у засебан ред, можда са сличним атипичним мишјакињама као најближим сродницима.
Најранији формално описани фосилни узорак је лобања из раног еоцена у Данској (од пре 54 милиона година).[3] Остали трогониформни фосили нађени су у депозитима Меселске јаме средњег еоцена у Немачкој (од пре 49 милиона година),[4] и у олигоценским и миоценским депозитима из Швајцарске и Француске. Најстарији фосил трогона Новог света је из релативно новијег плеистоцена (мање од 2,588 милиона година).
Сматрало се да породица води порекло из Старог света,[5] упркос садашњег богатства породице, која је разноврснија у неотропском Новом свету. ДНК евиденција изгледа да подржава афричко порекло трогона, при чему је афрички род Apaloderma базалан у породици, а друга два рода, азијски и амерички, су се одвојили пре између 20-36 милиона година. Новије студије[6][7] показују да ДНК докази дају контрадикторне резултате у погледу базалних филогенетских односа; тако да је тренутно непознато да ли су сви постојећи трогони потомци афричког или америчког претка или иједног од њих.
^ абCollar, N.J. (2001). "Family Trogonidae (Trogons)", pp. 80–129 in del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (eds.). (2001) Handbook of the Birds of the World, Vol. 6 Mousebirds to Hornbills. Lynx Edicions, Barcelona, Spain. ISBN978-84-87334-30-6.
^Kristoffersen, Anette Vedding (2002). „An early Paleocene Trogon (Aves: trogoniformes) from the Fur Formation, Denmark”. Journal of Vertebrate Paleontology. 22 (3): 661—666. doi:10.1671/0272-4634(2001)022[0661:AEPTAT]2.0.CO;2.
^Moyle, Robert G. (2005). „Phylogeny and biogeographical history of Trogoniformes, a pantropical bird order”. Biological Journal of the Linnean Society. 84 (4): 725—738. doi:10.1111/j.1095-8312.2005.00435.x.
^Johansson, U. S.; Ericson, P. G. P. (1. 5. 2005). „A re-evaluation of basal phylogenetic relationships within trogons (Aves: Trogonidae) based on nuclear DNA sequences”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 43 (2): 166—173. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00292.x.
